Kako je „Nana preko dana“ postala nov poslovni koncept u Srbiji

PinterestFacebookTwitterShare

U leto 2017. godine Tanja Ninković i Maja Ugrinić Nikolić osnovale su firmu „Nana preko dana“ – nov koncept na srpskom tržištu. To je sistem čuvanja dece jaslenog uzrasta u porodičnom domu žena – nemački model koji su prenele u Srbiju. Obe su potpune početnice u privatnom biznisu, ali imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa ljudima. Deo njihovog stručnog tima su psiholozi, pedagozi, vaspitači. U posao su uložile jednocifren broj hiljada evra u toku prvih godinu dana.

„Kada sam postala mama, na sopstvenoj koži sam osetila kako se oseća roditelj koji bebu od šest ili 10 meseci treba da ostavi u jaslice ili sa dadiljom da bi se vratio na posao. Probali smo jaslice i pobegli kada smo shvatli da ni u Nemačkoj, gde živimo, u jaslicama nikad nema dovoljno osoba koje na miru mogu da gaje bebe onako kako bi one rasle u porodici. U potrazi za rešenjem stupili smo u kontakt sa centrom za dečiju zaštitu i otkrili sistem čuvanja dece jaslenog uzrasta u porodičnom domu žena koje brinu o maksimalno petoro dece (Tagesmutter). Tako smo za našu ćerku našli još jednu baku ili tetku i shvatili da nam je to bio pravi blagoslov. Dok radimo, naše dete raste u okruženju koje je najbliže porodičnom, sa par vršnjaka. Taj blagoslov sam želela da učinim dostupnim i drugim roditeljima u Srbiji“, kaže Tanja.

Pošto je njeno dete dobilo baku ili stariju tetku,  ova osoba bi se u duhu srpskog jezika zvala nana. Tako je nastala ideja za naziv firme.

„U leto 2017. osnovala sam firmu ’Nana preko dana’ zajedno sa dobrom drugaricom Majom, koja vuče lavovski deo posla u Beogradu, koji ja iz Nemačke ne mogu da odradim. Obe smo potpune početnice u privatnom biznisu, ali zajedno imamo dugogodišnje iskustvo u radu sa ljudima, menadžmentu kompleksnih projekata i timova ljudi, promociji i prodaji. Imamo bliske ljude koji su dečiji psiholozi, pedagozi, vaspitači i koji su postali deo našeg stručnog tima. Zajedno smo tražile pomoć i savete od bar pet advokata, računovođa, Ministarstva obrazovanja i Gradskog sekretarijata za dečiju zaštitu. Ovakva briga o deci nije opisana Zakonom o predškolskom obrazovanju pa advokati nisu hteli da se upuštaju u nešto što ne poznaju. Završila sam šest meseci zvanične nemačke obuke za ’Tagesmutter’, da bih mogla posao da prenesem u Srbiju. Potrebno je bilo pokucati na mnoga vrata i dobro se pripremiti pre nego što smo uopšte mogli da krenemo da tražimo nane i organizujemo njihovu obuku i tek onda ceo koncept predstavimo roditeljima“.

Tanja kaže da je zbog potpuno novog koncepta, u njihovom slučaju bilo potrebno inicijalno ulaganje u znanje, advokate, knjigovođe, marketing, pronalaženje dobrih nana i njihovu obuku po nemačkom modelu.

„Taj iznos bio je jednocifren broj hiljada evra u toku prvih godinu dana. Tek sada, posle godinu dana, nam na vidiku stoji prihod za firmu koji će početi da pokriva neke od redovnih troškova. Naš savet za sve koji počinju neki posao u kom ne postoji brza i direktna prodaja, jeste da moraju da računaju sa godinu dana rada za džabe i investiranje u firmu, pre nego što krenu da zarađuju“, smatra ona.

Pored problema da nađu advokata koji bi hteo da se prihvati brige o firmi sa potpuno novom formom na tržištu, nije bilo lako ni pronaći dobre nane.

„Očekivali smo da ima puno osoba koje su u poslednjih godinu dana ostale bez posla u svojoj branši i kojima je često, zbog godina teško da nađu novi posao. Međutim, dobre kandidate je veoma teško naći. Od preko 200 prijavljenih kandidata i skoro 100 intervjuisanih osoba krajem prošle godine, mi smo našle 10 dobrih žena koje su prošle našu obuku“.

Osnovni princip njihovog poslovanja je dugoročna dobrobit dece na prvom mestu i tu se ne pravi kompromis.

„Nana mora u našim očima da bude najbolja moguća da bismo je primili u tim. Dete ćemo primiti samo ako roditelj planira da ga kod nane zadrži barem godinu dana, jer su česte promene ljudi izuzetno stresne za decu i nisu dobre za njihov psiho-emotivni razvoj. Osim toga, želimo da izgradimo društveno odgovornu kompaniju u kojoj će se nane osećati delom tima, imati uredno regulisane prihode i doprinose, i u kojima će teško zaposlive osobe naći novu karijeu i ispunjenje“.

Tanja kaže da je sa jedne strane dobro što imaju nov koncept na srpskom tržištu jer su prvi ali sa druge strane one zapravo krče ptu i ucrtavaju nešto novo na poslovnu mapu Srbije.

„Potrebno je promeniti i navike ljudi i naučiti ih da oni kao roditelji imaju pravo i obavezu da biraju osobu koja će čuvati njihovo dete, a ne samo zgradu jaslica u koju će upisati dete. Takođe je potrebno podsetiti ih da su deci, pored ljubavi odrasle osobe, neophodna i druga deca. Mi odrasli nismo dovoljni maloj deci. Čak i ako su to naši unučići, sestrići ili čak naša deca. Kada je postojala velika porodica, ovih problema nije bilo. Niti je jedna osoba čuvala 20 dece niti je neko dete raslo okruženo odraslima“.

Tanja kaže da bi želela da dođe do promene zakona te da se koncept „Nane“ prepozna kao ravnopravni vid predškolskog obrazovanja i time, kroz subvencije, postane dostupan velikom broju roditelja ne samo u Beogradu već i u celoj Srbiji.

„Privatan biznis je nešto najbolje što možete sebi da učinite. Omogućiće vam da naučite mnogo više nego na bilo kom poslu. Stvarajte vaš privatan posao tako da kroz njega ispunite svoju životnu misiju, da se vaš posao formira u skladu sa vašom željom“, poručila je ona.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.