Lansirala je biznis za šest meseci i uspela da izgradi svoj brend
Veći deo života provela je van Srbije ali je svoj biznis odlučila da napravi ovde. Studirala je jezike, putovala po svetu i bavila se organizacijom individualnih putovanja. Dragana Pilipović do pre tri godine o izradi obuće nije znala ništa kao ni o vođenju privatnog posla. Danas se bavi ručnom izradom sandala, cipela, rukavica, torbica i ima svoj brend – “Tabanica”.
“Rođena sam u Srbiji ali veći deo života sam provela negde drugo. Najviše u Rusiji. Ranije, sa roditejima, zbog prirode njihovog posla, živela sam i putovala po svetu. Imala sam prilike da posetim dosta zemalja, da upoznam razne narode, ljude i kulture. Organizovala sam neobična i posebna individualna putovanja”, priča Dragana.
U Srbiju se vratila u decembru 2010. godine. Imala je snažnu potrebu da napravi svoju bazu, jer, kako kaže, vukli su je koreni.
“ Više godina sam bila zaposlena u velikoj kompaniji i shvatila da to baš i nije za mene. Iako sam u nekom momentu tražila upravo sigurnost velike firme. Onda je usledilo nekoliko pokušaja u drugim, manjim firmama. U decembru 2014. godine ostala sam bez posla. To za mene nije bila nova situacija. Bilo ih je više, i svaki put sam morala sama da osmislim ne samo čime ću se baviti, već kako ću da zarađujem novac za život. Ali to nije bilo u Srbiji, za mene prilično nepoznatoj sredini”.
Kako se velike ideje rađaju uglavnom slučajno, ili mi samo mislimo da su plod spleta okolnosti, tako je i njena odluka o ručnoj izradi obuće nastala spontano. Naime, njen tadašnji partner, više u šali, predložio je da napravi “one njene sandale”. Dragana je u trenutku sa entuzijazmom ovo prihvatila kao sjajnu ideju i krenula u ostvarenje svog sna.
“O izradi obuće nisam znala baš ništa. Nisam dizajner, nisam tehnolog. Čak na nivou opšte informisanosti nisam znala kako se prave cipele. Ja sam studirala jezike i u životu se bavila nekim drugim poslovima. Usledili su kontakti sa majstorima tog zanata, sa obućarima, majstorima koji rade obuću za pozorišta, po narudžbini i meri, sa manjim i većim proizvođačima, sa umetnicima i modelarima. Na taj način sam mnogo naučila o samom procesu izrade. Ali zahvaljujući jednom proizvođaču iz Kragujevca, Tabanica je bila lansirana u junu 2015. godine. Šest meseci od puštanja ideje u etar. Tih šest meseci mog istraživanja, zalaganja, truda, rada i naravno uloženi novac, značili su – privatan posao”.
Dragana navodi, da o vođenju privatnog posla nije znala ništa. Posebna nepoznanica bilo je – kako voditi biznis u Srbiji. Imala je pomoć i podršku partnera. Do nedavno. Pre nekoliko meseci osnovala je svoju firmu “Pilip Handmade”.
“Za mene je najveći izazov poslovanja u Srbiji komunikacija. Poslovna komunikacija koja je sasvim drugačija od poslovne komunikacije bilo gde drugo a radila sam sa ljudima iz celog sveta. Sledeći izazov je način poslovanja, gde je sve moguće ali ništa nije obavezno – opuštenost ili odsustvo osećaja za odgovornost”.
Dragana smatra da je prednost Srbije to što se ovde sve može napraviti sa malo novca, zapravo mnogo manje nego u inostranstvu. I to prilično brzo. Nažalost, navike potrošača sve više se stapaju sa tokovima globalizacije. Gubi se individualnost a standard doprinosi kretanju u tom pravcu. Sa druge strane, ljudi su željni i vape za novim i drugačijim pa tako i svaki proizvod, na koncu, stigne do svog kupca.
Kada su u pitanju saradnici, ona smatra da je potrebno uspostaviti saradnju, negovati i održavati dobre odnose. Ujedno od njih dobiti razumevanje o ritmu rada, brzinu, inicijativu i entuzijazam.
“Najveći izazov je postići i održati kvalitet. Za mene je svaka greška, i najmanja, iskrivljena etiketa, bod koji preskoči ili skrene, ogromna i nedopustiva. Tabanica je pojedinačna ručna izrada svakog proizvoda. Nije mašinerija koja izbacuje stotine i hiljade nečega, pa da masa dopusta greške”.
Svaki početak je težak i u svakom poslu ima problema, smatra ona ali dodaje da su problemi samo situacije koje treba rešiti.
“Nastaju kada niste dovoljno informisani ili ne radite dovoljno ili ne na pravi način. Rešavaju se tako što se informišete ili radite više i bolje ili angažujete nekoga ko zna da radi u pravoj meri i na pravi način. Onda brzo sve to sredite i idete dalje“.
Dragana ceni inicijativu, entuzijazam, doslednost, dostojanstvo, iskrenost i poštenje.
“Volim sve drugačije. Sve što radim, malo ili veće, bitno ili ne toliko, lično ili poslovno, volim sve da radim na neki svoj način. I imam neku svoju viziju i interpretaciju svega pa volim kada je i rezultat mog rada drugačiji odnosno ima moj prepoznatljiv pečat. To su Tabanice – moj potpis. Ideja Tabanica je da hodate kao bosi. Imaju kožnu osnovu koja oblaže stopalo. Tabanice su za devojke i žene svih dobi, vedrog i slobodnog duha,
za samostalne i sa stavom, hrabre i samouverene”.
Dragana je prvo napravila sandale a zatim i cipele, pa rukavice, pa torbice. Asortiman širi i ideja ima puno. U poslu joj nedostaju saradnici koji će pratiti njen način razmišljanja i biti spremni da rizikuju. Nedostaje joj i vreme za lična interesovanja.
Smatra da su za pokretanje biznisa važni inicijativa, entuzijazam i motivacija. Ne manje važno je i da postoji podrška bliskih ljudi, jer mnogo je lakše kada se ima neko od poverenja sa kim se mogu razmeniti misli i ideje i ko može iz drugog ugla da sagleda i kaže svoje mišljenje.
„Ali najbitniji je rad. Želja da radite i spremnost da radite puno. Istovremeno da budete dosledni sebi i ne dozvolite da vas bilo šta uzdrma ili pokoleba. Ovo nisam naučila u našim školama već u radu i komunikaciji sa raznim i različitim ljudima. Znanje je snaga. Do znanja se dolazi radom a rezultat rada donosi ogromno zadovoljstvo”, smatra ona.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
