PREDUZETNIČKA PRIČA: Biznis se ne uči u školskim klupama već u praksi

PinterestFacebookTwitterShare

Tamara Gerić počela je svoj privatan posao sa 27 godina, osnovala je 2003. firmu ESTAR cosmetics u Novom Sadu i uspela da napravi prepoznatljiv brend na kozmetičkom tržištu.

„Nije bilo nekog posebnog motiva, više sam jurila za idejom da pravim moderne kozmetičke proizvode po sopstvenim formulacijama. Kada imate 27 godina i započinjete svoj posao, sve izgleda lako i jednostavno. Taj mladalački, a zašto da ne kažemo i naivni duh, celoj ideji daje krila. Verovatno je dobro da je tako. Kada bih sada trebalo da krenem nešto potpuno iz početka, verujem da bi mi bilo mnogo teže“, kaže Tamara.

Nakon završetka studija krenula je da istražuje proizvodnju kozmetike, da upoznaje ljude koji se time bave, osmišljava svoj koncept.

Nakon godinu dana pripreme 2003. godine otvorila je ESTAR a pomogli su joj porodica, prijatelji i saradnici koje je upoznala dok je osmišljavala koncept.

Tamara kaže da se na početku poslovanja susretala sa problemima a oni su se uglavnom odnosili na tada važeće zakone.

„Na primer – u šifrarniku delatnosti nije postojalo nešto kao ‘proizvodnja kozmetike’. Bilo je sličnih stvari, ali to ne. Nekako je za moj ukus na početku bilo previše modifikacija osnovne ideje i ustupaka koje sam morala da pravim. Na svu sreću u međuvremenu se to promenilo“, kaže ona.

Principi njenog poslovanja su pre svega fer odnosi kako sa timom unutar firme tako i sa spoljnim saradnicima. Tamara smatra da su inovacije i savremeni pristupi u poslovanju, takođe, veoma važni.

„Kao mali proizvođač koji pre svega ulaže u kvalitet samog proizvoda opredelila sam se da pratim nova dostignuća i sugestije koje daje nauka. Postoje sjajni sastojci za koje mi kažemo da su ‘komercijalno potrošeni’ i to je velika šteta. Trendovi umeju da budu zanimljivi i zavodljivi ali su prolazni“, kaže ona.

estar_kozmetika

Prema njenom mišljenju uslovi poslovanja u suštini su najveća prepreka razvoju mikro preduzeća u našoj zemlji. Delatnost kojom se bavi smeštena je negde između prehrambene i farmaceutske industrije , izložena je pritiscima i obavezama. Sve što važi za velika preduzeća važi i za mirko firme a to se pre svega odnosi na zakonske i druge obaveze, brojne namete, uslove koje postavljaju banke, što je najčešće nemoguće ispoštovati, smatra Tamara.

„Veliki proizvođači diktiraju ove uslove kao što je prisutnost i kvalitet sirovine na tržištu, ambalaže, cene. Kada se sve to spoji, mogu slobodno da kažem, da su uslovi nemogući“.

Za Tamaru su izazovi da prati trendove i uvodi inovacije a ponekad je izazov i opstati.

„Volim ono što radim i zaista je lako probuditi se za posao, ostati malo duže, otići ponekad i nedeljom. Osećam se slobodno bez obzira na svu odgovornost koju nosi vođenje jedne firme. Teško je kada zbog spoljnih faktora ne mogu da realizujem neku ideju ili nov proizvod. Da posao odrađujem rutinski verovatno ne bih imala te muke“, kaže Tamara.

Ukoliko neko razmišlja da započne svoj posao Tamara smatra da bi trebalo da ideju dobro osmisli, eventualno se dodatno edukuje, napravi plan, odredi vreme za realizaciju.

„Možda je najvažnije sa sobom se sporazumeti da su očekivanja neprijatelj i da je važno biti fleksibilan. U današnje vreme savetima nas napadaju sa svih strana i uglavnom su u obliku ‘kako biti srećan-lep-mršav-bogat u 10 koraka’. Pokušavam to da izbegnem zato što mi se ne dopada takav pristup. Kao što mislim da ne postoji krema koja će prijati svima tako mislim da ne postoji savet dobar za sve.“

Tamara kaže da bi, da može da vrati vreme, ponovo radila ovaj posao, ali bi prethodno ipak iskustvo sticala u nekoj velikoj korporacij pre nego uđe u privatan posao.

„Teško je kada direktno iz školske klupe krenete u biznis. Nedostaje znanja i iskustva. Uz ogromno poštovanje prema knjigama i formalnom obrazovanju, ipak mislim da se o biznisu uči ‘na terenu’, zaključila je ona.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir