PREDUZETNIČKA PRIČA: Da sam osnovala firmu 10 godina ranije….

Mirjana Marinković iz Beograda, osnovala je firmu Twins Brand pre tri godine, ali žali što to nije učinila 10 godina ranije, jer ne bi svoju energiju i entuzijazam trošila radeći za druge koji to ne znaju da cene, već bi radila za sebe.

„Da sam ovu odluku donela pre 10 godina sada bih imala firmu sa najmanje 10 zaposlenih i sopstvenu proizvodnju i štampariju. Ali, nikada nije kasno i hrabro idem ka ostvarivanju ciljeva koje sam zacrtala i koje ću ostvariti“, kaže Mirjana.

Njen motiv za počinjanje privatnog posla bila je ljubav prema poslu kao i želja za samostalnim kreiranjem radnog ambijenta. Želela je, takođe, da pokrene i razvije nešto što bi njenoj porodici donelo sigurniju budućnost pa je tako danas cela njena porodica uključena u ovaj posao u skladu sa obavezama i svako u svojoj oblasti interesovanja.

Mirjana kaže da se poslovima marketinga i prodaje bavila više od 13 godina, a prvo iskustvo je stekla kao agent prodaje Žutih strana u Telekom Srbije gde je ispekla zanat u oblasti prodaje usluga, kao najtežeg vida prodaje.

Posle toga, sedam godina je radila za jednu privatnu firmu gde je nadogradila svoje znanje i proširila ga na oblast prodaje reklamnog materijala.

“Tu sam stekla uvid u procese štampe i to znanje mi sada mnogo znači u vodjenju samostalnog posla. Ideju da sama osnujem svoju firmu dobila sam od svoje porodice koja je prepoznala moju ljubav prema ovom poslu i bezgraničnu posvećenost kijentima”, ukazala je ona.

Takođe, napominje, da je veliku podršku i pomoć imala i od Udruženja poslovnih žena Srbije, čija je članica od osnivanja, jer joj je to udruženje omogućilo obuke, umrežavanja i savete.

Za početak posla i osnivanje firme nije bilo potrebno mnogo novca, ali to je bila cela ušteđevina koju su imali u tom trenutku i koju su stavili na raspolaganje firmi.

“Zahvaljujući klijentima koji su me na početku odmah podržali i pružili mi poverenje  kao i dobavljačima sa kojima imam odlične ugovore o saradnji, mogla sam da pokrenem posao bez velikog ulaganja. Prvu godinu i po dana radila sam iz svog stana kako bih troškove smanjila na minimum i volontirala sam u svojoj firmi jer sam celu zaradu ulagala u unapređenje posla. Kada se posao razvio stekli su se uslovi da iznajmim svoj prostor na Novom Beogradu”, napominje ona.

Problema je na početku bilo, pre svega administrativnih, ali i oko organizacije, jer je poslove obavljala samostalno pa je bilo vrlo teško uklopiti sastanke, odvoženje robe u štampariju, isporuku robe.

“To je zahtevalo dosta odricanja pa sam znala da radim i do 12 sati noću kako bih završila sve obaveze i poslala sve ponude koje klijenti traže. To je zahtevalo i stalno prisustvo u firmi, tako da do ove godine nisam imala dan odmora. Sada imam dvoje zaposlenih pa sam sve obaveze svela na razumniju meru”, objasnila je Mirjana.

Problem su joj pravili i dugi rokovi za naplatu od strane klijenata pa se konstantno borila sa nedostatkom novca za obrtna sredstva. Tada joj je  pomoglo Udruženje poslovnih žena Srbije  i njihova saradnja sa EBRD-om pa su joj, preko zajedničkog projekta sa Banca Intesom koji se odnosi na žensko preduzetnišvo, odobrili vrlo povoljan kredit za obrtna sredstva.

Na taj način je malo prevazišla finansijske problem i stala na svoje noge.

Mirjana smatra da uprkos tome što je ova godina proglašena “Godinom preduzetništva” uslovi poslovanja na tržištu su veoma loši, a ona je kao preduzetnik vrlo malo ili nikako osetila poboljšanja od strane države i državnih i evropskih fondova.

“Svi konkursi za dodelu sredstava za kupovinu opreme su bili praćeni ogromnom papirologijom,  dodatnim zahtevima i uslovima koji, kada na kraju sve saberete, ne doprinose unapređenju poslovanja. Lično sam bila veoma zainteresovana za dobijanje bespovratnih sredstava za kupovinu opreme namenjene ženskom preduzetništvu od strane Grada Beograda. Kada sam stavila na papir da, kada ispunim sve zahteve koji se traže od mene kako bih dobila ta sredstva, ne ostaje mi ni polovina novca za kupovinu jedne mašine, a ja sam planirala da osnujem kompletnu štampariju. Za sada sam od toga odustala dok ne stvorim samostalno dovoljno novca da taj plan ispunim iz sopstvenih sredstava”, kaže Mirjana.

Veliku pomoć u izradi strategije razvoja i unapređenja firme očekuje od mentoring usluga za koje je konkurisala u okviru projekata Razvojne agencije Srbije (RAS) i Regionalne agencije za evropske integracije (RAREI).

“Ja sam u privatan posao ušla zatvorenih očiju, ali sa punim srcem i velikom ljubavlju. Znala sam samo to da o ovom poslu znam sve, da imam osnovnu bazu klijenata sa kojima mogu odmah da radim i da imam porodicu koja me podržava. Smatram da su to dovoljni uslovi za sve koji žele da krenu da se bave privatnim poslom”, kaže ona.

Pokretanje sopstvenog posla zahteva dosta rada na sebi i unapređenje poslovanja, velika odricanja jer ležete i budite se sa mislima o poslu. Ali, privatan posao donosi dosta slobode da izrazite svoju kreativnost i da upravljate sopstvenim željama i slobodom u radu, poručila je ona.

“Dobitnici na ovom svetu su ljudi koji se pokrenu i traže okolnosti koje su im potrebne, a ako ne mogu da ih nađu, oni ih stvore”, citirala je za kraj Mirjana reči Džordža Bernarda Šoa.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir