PREDUZETNIČKA PRIČA: Kako se vodi biznis i u 65. godini
Porodica Šekler iz sela Rudno osnovala je etno restoran i ugostiteljsko domaćinstvo početkom devedesetih godina prošlog veka. Posle više od dve i po decenije rada i danas dočekuju domaće i strane turiste na obroncima Golije.
Glava kuće je Milijana Šekler. Ona je i domaćica i marketing menadžer i glavna kuvarica. Drži porodicu na okupu i rukovodi poslom. Ima 65 godina.
Milijana kaže da nikada nije radila ni u državnoj ni u privatnoj firmi, ali je imala želju da počne nešto da radi za sebe. Deca su porasla pa ih je trebalo školovati.
„Kada smo počeli da se bavimo ovim poslom nismo imali mnogo novca, ali smo imali dobru volju i spremnost da radimo. I krenulo je kako treba. Davne 1990. godine otvorili smo restoran „Beli bagrem“ koji i danas radi, a turizmom smo slučajno počeli da se bavimo. Jedna gošća u restoranu se družila sa nama i u jednom trenutku me je pitala da li bi htela da je primim da u toku godine dolazi kod mene, da boravi u mom domaćinstvu i da je spremna za to da plati“, seća se Milijana svojih početaka u ovom poslu.
Tako je sve krenulo, počeli su i drugi da se interesuju, oni su ozbiljnije ušli u ovaj posao, postali su vidljivi na internetu i ulagali su sve više da bi povećali svoje kapacitete i pružili što kvalitetniju uslugu.
Milijana kaže da im niko nikad nije pomogao već su sve finansirali iz svojih sredstava, postepeno i onoliko koliko su mogli. Svake godine prelazili su stepenik po stepenik – sakupe nešto novca pa ga ulože u posao.
Ona naglašava da većih problema u poslovanju nije bilo, osim perioda hiperinflacije kada je sve gubilo vrednost preko noći jer sve što bi se danas zaradilo sutra već nije vredelo ništa. Zbog toga su dinare odmah morali da prebacuju u nemačku marku da bi sačuvali zaradu.
„Moj princip poslovanja je da sve radim profesionalno. Proizvodim samo ono što treba meni, mojoj porodici i mojim gostima. Oni kad pođu kući obavezno kupe i ponesu sir, kajmak, brašno od heljde, projino brašno, slatko i džemove. Kažu da je to kvalitet i svi se vraćaju ponovo po ko zna koliko puta“, priča Milijana.
Zanimljivo da se mali privrednici vrlo retko žale na uslove poslovanja iako svi znamo da oni nisu najpovoljniji. Za Milijanu u tom smislu problema nema.
„Uslovi poslovanja su super. Pa ja sam posao proširila. U nekom trenutku sam mislila i da stanem, ali evo i dalje proširujem kapacitete da bih mogla da ugostim sve koji žele da dođu u naše „Domaćinstvo Šekler““, naglasila je ona.
Za nju su izazovi – kako dočekati stranog gosta, kako komunicirati sa njima, kako se ophoditi kada vam dođe neka poznata ličnost ili velika grupa turista.
Ona kaže da radi ono što voli, a posao je toliko ponekad ponese da se dešava da radi i po 24 sata i potpuno zaboravi da ima 65 godina.
„Svakom bih poručila da ukoliko želi svoju firmu krene u posao sa dobrom voljom i pozitivnom energijom. Da posao shvati ozbiljno i onda nema čega da se plaši. Uspeh će doći“, savetuje Milijana.
Da može da vrati vreme Milijana kaže da bi se istim poslom bavila ali bi znala za lakši put i sigurno bi napravila jedno veliko etno selo, jer to je njen najveći san. Vrlo je moguće da će to i uraditi jer još ima energije, volje i motivacije da to ostvari.
Izvor: BIZLife
Piše: Tanja Njegomir
