PREDUZETNIČKA PRIČA: Narodna umetnost kao strast i kao biznis

srbijanski_vez1
PinterestFacebookTwitterShare

Samostalna zanatska radnja „Srbijanski vez“ iz Obrenovca je radionica domaće radinosti, specijalizovana za ručnu izradu narodnih nošnji sa estetskim obeležjima narodne umetnosti. Njihovi proizvodi su unikatni a narodne nošnje se izrađuju ručno prema originalnim tradicionalnim krojevima i ukrasima koji su prilagođeni geografskim područjima i narodni običajima.

Vlasnica radionice Mirjana Marjanović kaže da za izradu narodnih nošnji upotrebljava najkvalitetnije materijale – pliš, vunu, sukno, čoju, brokat.

S obzirom da je po struci je tekstilac i obožava folklor i našu tradiciju, Mirjana je krenula da izrađuje narodne nošnje a u početku joj to nije bio glavni biznis već dopunsko zanimanje. Međutim posao je počeo da se razvija pa je u biznis uključila i supruga koji je, ispostavilo se, imao određene talente za izradu narodnih nošnji.

Proizvodnju su počeli početkom devedesetih godina prošlog veka radeći za pojedine folklorne grupe i pojedince. Međutim, kako je posao počeo da se razvija, javljali su se klubovi kojima je bilo potrebno plaćanje preko računa pa su početkom dvehiljaditih otvorili firmu pod nazivom Radionica za izradu narodnih nošnji „Srbijanski vez“.

srbijanski_vez2„Naša radionica je ubrzo postala vrlo poznata zahvaljujući kvalitetnom i vrlo retkom ručnom radu koji je gotovo izumro u našoj zemlji. Za naše proizvode dobili smo sertifikat Ministarstva ekonomije“, kaže Mirjana.

Sada ova radionica može da se pohvali da u proizvodnji koristi oko 10 starih zanata. Zahvaljujući njihovom umeću ali i pomoći državnih institucija koje su se uključile u očuvanje starih zanata, tradicije i običaja, organizovali su tradicionalne izložbe u celoj zemlji pa i u inostranstvu, kaže Mirjana.

Prema njenim rečima sve češće  od organizatora raznih događaja i izložbi dobijaju zahteve da pošalju svoje eksponate ili da narodne nošnje obuku devojke i mladići koji učestvuju na tim svečanostima.

 „Mi smo uvek rado izlazili u susret ovakvim zahtevima. Zahvaljujući svemu tome počeli smo da predstavljamo našu zemlju na međunarodnim i svetskim sajmovima gde su stranci mogli da vide svu lepotu i kulturu naše zemlje i uvere se da ovako nešto još postoji“, kaže Mirjana.

U početku, kada su počeli posao imali su dosta problema – od nabavke materijala do procesa izrade jeleka i ostalih delova nošnji.

„Informacije su se ljubomorno čuvale čak i od starih mastora koji nisu želeli da pomognu mada su dobro znali da zanat umire sa njima. Dovijali smo se na razne načine kako da dođemo do podataka i znanja pa smo čak od majstora kupovali jelek koji smo po dolasku kući odmah parali da bismo videli kako je urađen. Put je bio težak i dugotrajan ali su volja i želja sa svakim novim izazovom bivale sve jače. To je doprinelo da dođemo do savršenstva koje danas imamo“, istakla je Mirjana.

Ona kaže da su danas uslovi na tržištu vrlo teški ali i pored nepovoljne ekonomske situacije, uspevaju da opstanu.

Svakom novom kostimu pristupaju sa radošću i jedva čekaju da ga završe. Ona smatra da je naš folklore toliko bogat i šarolik da je nemoguće sve varijante nošnji izraditi za jedan ljudski vek.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir