Šta je potrebno da se izdrži ultra maraton koji se zove preduzetništvo?

waw_milos
PinterestFacebookTwitterShare

Potreba i želja da radi nešto kreativno, nešto što voli i u čemu istinski uživa opredelile su Sanju Milosavljević da počne ručno da pravi testenine bez aditiva, konzervansa, dodatnih boja i mirisa. Trenutak u kom je odlučila da od hobija napravi posao poklopio se sa potrebama ljudi za zdravijim namirnicama, pa se spojilo lepo sa korisnim.

“ Firmu pod nazivom ‘WAW Milos’ zvanično sam registrovala u januaru 2016. godine. Testenina se prodaje pod nazivom “Moje gnezdo”. Pre toga sam pravila testeninu za potrebe moje porodice i užeg kruga prijatelja. Otvaranju firme prethodilo je ispitivanje tržišta, donošenje odluke o pravnoj formi, dizajnu ambalaže, analize energetske vrednosti, bezbednosti i ispravnosti proizvoda. Ideja se nametnula sama. Zapravo, već sam imala gotov proizvod pre nego što sam se zvanično upustila u posao”, objasnila je Sanja.

waw_milos1“Nekada je dovoljno da vas neko sasluša i objektivno kaže šta misli o vašim namerama i idejama. Izvesno je da u nekom trenutku naiđete na zid. Tada razgovor sa onima koji se slaži ali i ne slažu sa vama, veoma znači. Što se tiče pripreme, izrade, komunikacije sa dobavljačima i kupcima, plasmana i transporta – to radim sama”, kaže ona.

Za pokretanje posla bilo je potrebno oko 1.500 evra ali, kako kaže, morala je pažljivo da raspolaže tim novcem. Na početku nije imala većih problema a ako ih je i bilo uvek se našlo rešenje  Vremenom je naučila kako da probleme izbegne i predupredi.

Izazovi sa kojima se danas susreće svode se na organizaciju vremena, pronalaženje načina da se proizvod unapredi, odgovori na potrebe tržišta i osvoji novo tržište.

“Osnovni principi kojima se rukovodim u poslovanju su doslednost, poštovanje kupca, pošten odnos prema poslu i saradnicima, kvalitetne sirovine od kojih izrađujem testenine. Tržište je veliko i pitanje je samo da li imate fokus i koliko ste spremni da ulažete u sebe i svoj proizvod”, navodi Sanja.

Danas joj u poslu ponekad nedostaje malo više slobodnog vremena i koji sat sna kao i prostora da češće i duže razgovara sa kupcima svojih proizvoda.

“Želela bih da održim kvalitet i proširim ponudu svojih proizvoda. Ohrabrena nekim sjajnim ljudima koje sam upoznala, volela bih da organizujem co-working prostor za male, zanatske proizvođače hrane. Pokušala bih da izvezem testenine u inostranstvo. Znam da postoji ta mogućnost, samo želim pažljivo da se posvetim tom poduhvatu”, kaže ona.

waw_milos2

Mnogo toga imala bi Sanja da poruči svima koji razmišljaju da uplove u vode privatnog biznnisa, ali misli da je najvažnije da se ne plaše jer preduzetništvo je divno, ako su spremni i na dobre i na menje dobre stvari koje ih čekaju.

“Za početak potrebno je da razumeju sebe i svoj proizvod ili uslugu koju nude. Da se tome dovoljno posvete, da čitaju i istražuju tržište, i to ne samo tržište na koje planiraju da uđu, nego da pokušaju da sagledaju malo širu sliku. Od statističkih podataka do trendova u regionu i svetu. Da razgovaraju sa prijateljima i poznanicima o ideji koju planiraju da realizuju. Da se umreže sa ljudima i da se ne boje konkurencije. Nisam osoba koja neosnovano i tek tako hrabri ljude. Više volim iskreno da im kažem šta sve može da se desi, šta je potrebno da bi izdržali ovaj ultra maraton koji se zove preduzetništvo”, poručila je Sanja.

U poslu je prevazišla lične nesigurnosti, upoznala divne ljude, stekla nove veštine i znanja a najveće zadovoljstvo je da radi ono što voli i u čemu istinski uživa.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir