U posao su ušle BEZ ISKUSTVA I KAPITALA ali su uspele da naprave svoj brend

PinterestFacebookTwitterShare

Višak slobodnog vremena i odluka da se umesto kafenisanju posvete kreativnom poslu  bili su ključni da krenu u svoj biznis. U početku je to bio hobi. Nisu znale ništa o šivenju a još manje o pravljenju leptir mašni ali su učile preko interneta. A kad ima volje ima i načina.  Početni kapital nisu imale. Krenule su od nule. Firmu “Taya bowties” danas vode dve Aleksandre koje planiraju da svoje leptir mašne izvezu van granica naše zemlje.

“Nakon povratka sa studija, višak slobodnog vremena bio je jedan od motiva pokretanja našeg biznisa. S obzirom da smo dosta vremena provodile zajedno, došle smo na ideju da umesto svakodnevnog kafenisanja to vreme iskoristimo na nešto kreativno i korisno, nešto što će obeležiti naše 18- godišnje druženje. U početku je to pre svega bio hobi i druženje a vremenom se razvio u biznis koji svakodnevno raste. Tako je nastao brend ‘Taya’ koji predstavlja modifikaciju početnih slova osnivača”, objasnila je  Aleksandra Kalai iz Zrenjanina navodeći da su pored nje osnivači firme i Jelena Milinkov, Tatjana Verebeš i Aleksandra Bekonja.

Njihova priča počinje krajem 2014. godine kada su došle na ideju da naprave leptir mašnu za druga. S obzirom da nisu imale nikakvog iskustva u šivenju, niti su išta znale o pravljenju o leptir mašni, počele su da istražuju i da se informišu na internetu kako bi realizovale ideju koju su zamislile.

Taya_promo

“Na početku smo nailazile na razne poteškoće i probleme, ali kada ste uporni sve prepreke se mogu savladati. Morate iskreno želeti i osetiti neki posao da biste bili uspešni u njemu. Imale smo veliku podršku prijatelja a pre svega porodice, kao i svih ljudi kod kojih smo zakucale na vrata. U početku smo prvih 1.000 etiketa i 100 kutija dobile potpuno besplatno uz rečenicu ‘Ukoliko vam krene, vratićete, srećno’! Zaista smo nailazile na veliko oduševljenje gde god smo se pojavile”, kaže ona.

Početni kapital nisu imale. Krenule su od nule. Materijale i opremu za početak dobile su od roditelja i prijatelja. Aleksandra kaže da je njihov primer upravo dokaz da se posao može pokrenuti i bez kapitala ukoliko imate volju i nešto zaista želite da uradite.

“Prvih mesec dana posvetile smo se prvenstveno učenju, istraživanju tržišta i dizajniranju različitih modela leptir mašni, kao i testiranju različitih vrsta materijala.  Svaka nova situacija sa kojom smo se susretale na početku je prestavljala veliki izazov za nas. Nedostatak iskustva nam je predstavljao najveću poteškoću. Morale smo mnogo da učimo i radimo a kroz praksu smo uvidele koliko je važna dobra organizacija i podela poslova”.

Taya_promo1

Nakon nepune tri godine poslovanja zadovoljne su kako ih potrošači percipiraju kao i intenzitetom potražnje za njihovim proizvodima koji iz godine u godinu ima konstantan rast. Aleksandra kaže da su same stvorile povoljne uslove poslovanja i na vreme shvatile značaj brendinga, PR-a i korišćenja društvenih mreža u promotivne svrhe.

“Obzirom da se 70 odsto naše prodaje odvija preko interneta a preostali deo u maloprodajnim objektima koji su uvrstili naše leptir mašne u njihov asortiman, najviše nam nedostaje živi kontakt sa kupcima. Njihove iskrene pozitivne pa i negativne kritike koje su važne za usavršavanje našeg proizvoda”.

Planova za budućnost ima a  mnogi od njih su, prema njenim rečima,  neskromni. U narednom periodu pripremaće novu kolekciju i raditi redizajn pakovanja sa ciljem da leptir mašne izvezu van granica naše zemlje.

“Ono što savetujem mladima je da ne postoji pravi trenutak za pokretanje posla, jer sve se dešava sada. Trudite se, pokrećite nove, drugačije projekte. Danas je Internet prepun znanja i tutorijala kako nešto napraviti. Čim primetite da nesšto nedostaje na tržištu, počnite da stvarate, stičite iskustva u timskom radu jer pavi uspeh ne dolazi preko noći”, poručila je Aleksandra.

Izvor: BIZLife

Piše: Tanja Njegomir

Komentari 2

  1. Beba

    Svaka cast devojke

  2. milena

    Apsolutno ispravan odnos prema poslu i svom zivotu. Ne iznenadjuje me previse. Iznenadjuje me opste iscudjavanje. Ne osvrtati se i ocekivati. Prosla sam mnogo zahtevniju „skolu“ u inostranstvu. Oskudno znanje jezika, sivenje takodje, nikad krpu porubila. Novca niotkud. Ali platila jedan mesec rentu i depozit, kupila polovnu sivacu i na market. Moja roba je pocetkom 2000 -ih preko kupaca sa marketa otisla na sve kontinente. Kad sam cula naseg fin. Strucnjaka da pocetak nije moguc bez deset hiljada eura, kazala sam „ovaj pojma nema“. Daklem, ljudi pamet u glavu i svoj zivot u svoje ruke. I napred, na posao.