X

Preduzetništvo

Upoznajte čoveka koji je napravio „srpski Mercedes“ na polju rasvete

Darko_Budec.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Prošlog vikenda objavljeno je da će jedan od najboljih proizvođača inovativnih rasvetnih sistema, austrijska kompanija Cumtobel, otvoriti fabriku u Nišu. Tim povodom premijer Aleksandar Vučić nazvao je Cumtobel „Mercedesom u svetu najnovijih tehnologija rasvete“.

Zato smo rešili da vas podsetimo ko predstavlja „srpski Mercedes“ na polju rasvete. Razgovor sa osnivačem firme Buck Darkom Budečom napravili smo na Kopaonik biznis forumu 2014. godine, a pričali smo o njegovom preduzetničkom putu, idejama i riziku za one koji se odluče na taj put, a Budeč je dao i dobre savete onima koji tek prave prvi korake u svetu preduzetništva.

Između ostalog, Budeč je govorio o svojoj odluci da krene na strana tržišta, a pored predstavništva firme u Moskvi, u periodu od ovog razgovora do danas, Buck je otvorio i svoju firmu u nemačkom gradu Ulmu.

Pročitajte ovu zanimljivu preduzetničku priču.

„Počeo sam u neko drugo vreme. Krenuo sam 1986.godine i tada je pravac bio jedan, praktično, išlo se preko društvenih firmi. Dovoljno je bilo završiti školu, naći posao nije bilo problem i onda se u okviru jedne takve firme sticalo jedno raskošno iskustvo,“ počinje priču Darko Budeč, osnivač kompanije Buck

Budeč je 2012. dobio nagradu ’Preduzetnik godine’ od strane kompanije EY, koja je upravo tada po prvi put organizovala ovo svetski poznato takmičenje u Srbiji. Sledeće godine Budeč je predstavljao Srbiju na svetskoj smotri u Monte Karlu, a taj put do grada na mediteranskoj obali krenuo je pre 23 godine.

„Odvojio sam se 1991, sa 4,5 godišnjim iskustvom u menadžmentu. Sve ostalo je bilo jedan lagan nastavak“, kaže Budeč i napominje da je za njegovu firmu prekretnica bila 2008, godina početka svetske ekonomske krize.

Obavezan jasan plan i strategija

„Pošto sam trećinu života proveo van zemlje, hteo sam da ostanem ovde i napravim uglednu lokalnu firmu. I uspeli smo. U trenutku kada je došla kriza 2008, bili smo lokalni lideri, imali smo dobar proizvod, dobru organizaciju, izgradili smo brend. Naš deo tržišta, pošto radimo u segmentu visokokvalitetnog tržišta, jednostavno je iščezao, ali bukvalno za godinu dana. Tu više nismo imali izbora. Doneo sam odluku da se raširimo po tačno određenoj marketinškoj strategiji u inostranstvu, i tako smo i krenuli. Počeli smo sa predstavništvom u Rusiji, pa smo otišli na Bliski Istok, i sada ciljano idemo u Evropu. U ovom trenutku izvozimo u više od 25 zemalja“, kaže Budeč i navodi da je u ovom trenutku za njegovu firmu osnovno umeće stabilisati sistem. „Izašli smo sa tržišta od sedam miliona ljudi i ušli na tržište od 700 miliona. Ako nemate jasan plan i strategiju onda lako može da se desi da razvučete menadžerski kapacitet i kapital, i da dođete u problem. Sada vredno radimo da napravimo brend napolju.“

Ali treba i doći do pozicije da svoj biznis preusmerite na inostrano tržište. U Srbiji je činjenica da je izuzetno teško pokrenuti sopstveni biznis, a još teže ga je učiniti održivim. Budeč kaže da je za pokretanje biznisa najvažnije imati dobru ideju i jasnu strategiju, jer dobra ideja bez jasne strategije ostaće samo ’mrtvo slovo na papiru’.

„Nakon toga treba biti veoma istrajan, jer ako ste se za to opredelili, onda nema povlačenja. Jednostavno radite dok ne uspete“, ističe Budeč i dodaje da je marketing u svemu tome možda i najbitniji.

„Postao sam svestan značaja i uloge marketinga tek kad sam izašao van našeg tržišta. Onda sam shvatio koliko je to od esencijalnog značaja i koliko je skupa marketinška funkcija. Kada izađete u inostranstvo marketing vas košta deset ili sto puta više nego na domaćem tržištu. Tržišna konkurentnost je od velikog značaja, jer vi u vašu strategiju morate da ugradite nešto što dodaje vrednost, nešto što je različito od nečeg što već postoji na tržištu. To je možda i najteže. Nije dovoljno samo probuditi se sa idejom ’ja bih radio to i to’, to je samo prvi korak. Posle toga tu ideju treba dobro isfiltrirati i posmatrati u krugu od 360 stepeni, sa svih aspekata, konsultovati se sa ljudima koji rade na sličnim idejama, koji imaju analogna iskustva i onda izvuči jednu oštru strategiju koja ima svoj glavni položaj i dva rezervna položaja. Jer tek kad uđete u posao onda vidite sve rizike i prednosti tog posla“, objašnjava naš sagovornik.

Što više grešiti i učiti iz toga

Budeč je mišljenja da u posao treba krenuti onda kada ste relativno sigurni u sebe da možete da pokrijete troškove u prve tri godine.

„To je normalan vremenski period da se udari dobar temelj u nekoj preduzetničkoj firmi. Sve vreme treba pokrivati troškove, jer nije realno da će neko krenuti sa nekim velikim kapitalom. Niko od nas nije krenuo sa velikim kapitalom, svi smo krenuli sa nekim skromnim sredstvima. Vrlo je važno napraviti dobar biznis plan, čisto da bi se imala orjentacija i zato je bitan mentor. Mentor može da vrši korekcije u tom biznis planu i obično može da bude jedna vrsta inkubatora, što znači nasloniti se na neki sistem koji funkcioniše desetak ili petnaest godina i onda polako učiti iz prakse i pokrivati te troškove. Nakon toga, treba što više grešiti i učiti iz toga, jer na greškama se rađaju ideje, ali u okviru tih troškova. Rad sa mentorom omogućava vam da sa relativno manje grešaka otkrijete pravi pravac“, kaže Budeč dodajući da je jedan od glavnih problema danas to što mladi koji danas izlaze sa fakulteta, viših škola ili srednjih škola, imaju prepreku da nađu prvi posao da bi stekli neko poslovno iskustvo.

„Teško je očekivati da neko pravo iz škole može da zna dovoljno i da ima dovoljno iskustva da shvati jedan kompleksan preduzetnički sistem koji zavisi od 30-50 faktora. Savetujem svima koji izlaze iz škole da pokušaju da nađu nekog mentora ili mentorsku firmu koja će ih usmeriti u tim prvim koracima i dati elementarno preduzetničko obrazovanje, i kad osete ’zov iznutra’ da se odvoje i onda, opet uz nekog mentora, otisnu u sopstveni biznis. Vrlo je važna uloga mentora. Ima takvih ljudi i ima takvih firmi koji su spremni da pomognu. Treba krenuti i sa volonterskim radom do sticanja određenog iskustva. A kasnije se opredeliti da li biti čovek sistema ili biti preduzetnik sa sopstvenim idejama i rizicima.“

Idealan zaposleni

Idealan zaposleni je onaj koji hoće da uči i koji je odgovoran. Od mojih zaposlenih tražim samo te dve stvari. Mora da se uči zato što se sve stalno menja. I ako hoćete da budete lider u tim promenama, vi morate mnogo da znate. A odgovornost prema poslu, organizaciji i organizacionoj kulturi firme je od esencijenog značaja. Džaba znanje ako ga ne implementirate na pravi način.

Samo biti istrajan

Budeč kaže da je biti istrajan u svakodnevnom operativnom radu na ispunjavanju svojih strateških ciljeva možda i najteži deo zadatka.

„Tu se najviše diferenciraju preduzetnici. Na kraju uspeju oni koji su bili veoma, veoma istrajni. Kada dođete do jednog cilja i jednog uspeha, ali to je jedan deo puta. Posle toga treba da zadržite i unapredite taj uspeh. To su sada potpuno drugačije veštine. Praktično, ako vi ne učite u tom procesu vašeg razvoja preduzetništva, vi ćete doći do svog maksimuma, zasićenja i onda će kriva da krene naniže. U jednom trenutku morate da ’šaltujete’ kako zadržati konkurentsku prednosti i kako je unaprediti. To je možda još i teži deo zadatka.“

Povezane vesti

Darko_Budec1.jpg

Kakav smo narod? (VIDEO)

Darko Budeč, osnivač kompanije BUCK, prvi je u Srbiji izabran za EY Preduzetnika godine 2012.godine, a na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu osvrnuo

Izvor: BIZLife

Piše: M.Miličković