Lista dužnika javna, ali dug je “tajna”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Poreska uprava posle godinu i po dana pauze ponovo je, pod pritiskom javnosti, objavila spisak najvećih dužnika, ali dalje, međutim, ne otkriva ukupan dug neplatiša, a on je lako mogao da dostigne i neverovatnih 1.000 milijardi dinara, pišu Novosti.

Poslednji poznati podaci o ukupnom dugu su još iz septembra 2014. godine. Tada su poreznici od nesavesnih obveznika potraživali 694 milijarde dinara.

Da su, kojim čudom, dužnici u tom momentu platili svoje obaveze, dosad bi nikla ravno 34 nova mosta poput “Pupinovog”. Dug bi bio dovoljan da se finansira gradnja neverovatnih 2.222 vrtića ili 1.111 škola. Ipak, poreznici su već tada znali da je 3,5 milijardi evra nenaplativo.

I danas na listi prednjače firme u stečaju. Njihovi dugovi mere se desetinama milijardi dinara pojedinačno. Godinama se postavlja pitanje zašto poreznici na njih uopšte i računaju. Jedan od bivših direktora Poreske uprave, Ivan Simič, veruje da s krajem stečaja nenaplaćene obaveze treba otpisati.

“Ako se slučajno ikada u budućnosti desi da bi se našla neka imovina firme, kod koje je završen stečaj, onda bi se to knjižilo među vanredne prihode iz stečaja. Sadašnji poreski dug, koji obuhvata i dugovanja firmi koje su završila u stečaju i onih kod kojih je stečaj već završen, nerealan je.”

Moje iskustvo je da se odgovorni pre svega boje šta će neko reći ako se taj dug briše iz evidencija. I tako se vuče godinama, smatra Simič.

Očigledna žrtva neplaćanja poreza je država, ali, iza firmi koje godinama posluju ne plaćajući obaveze za svoje radnike, a porezi i doprinosi su najveći izvor duga, stoje stotine hiljada ljudi. Oni su radeći zapravo sebi “smanjivali” penziju, a zbog rupa u stažu i odlagali konačan odlazak u nju.

Ni taj trošak, međutim, nije lako utvrditi. Na pitanje koliko je novca dato za povezivanje staža radnika iz državnih, nekadašnjih društvenih i firmi u privatizaciji, Ministarstvo finansija odgovara – da nije nadležno.

Preznici se iz godine u godinu hvale sve boljom naplatom poreza. Spisak dužnika i njihove obaveze u međuvremenu se – ne smanjuju.

Rast naplate poreza od sredine 2014. je činjenica, ali treba podsetiti da je tome prethodilo urušavanje naplate poreza tokom 2013. i prve polovine 2014, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Još postoje prepreke za efikasniju naplatu i to zbog nedovoljnog broja poreskih inspektora, neodgovarajuće organizacione strukture i slabe podrške pravosuđa upravi. Postoje indicije da se nastavlja sa praksom tolerisanja neizmirivanja poreskih obaveza određenih privatnih preduzeća iza čega, verovatno, stoji korupcija i bliskost vlasnika sa aktuelnim političkim strukturama.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay