Naknada za navodnjavanje svim poljoprivrednicima
Želimo da nateramo krajnje korisnike da se napokon priključe na sistem za navodnjavanje ili će plaćati kaznu. Previše je novca u to uloženo da bi ga koristilo manje od 10 posto onih koji su zahtevali gradnju – kaže hrvatski pomoćnik ministra poljoprivrede Dražen Kurečić.
Nacrtom predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju vodne privrede, koji je na javnoj raspravi, svi vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje obuhvata sistem navodnjavanja u vlasništvu jedinica lokalne ili regionalne samouprave, plaćaće naknadu za navodnjavanje, bez obzira na to jesu li na njega priključeni ili ne, a ne kao dosad samo oni koji su ga koristili. Samo u slučaju Gata, koji je Grad Belišće finansirao sa 40 miliona kuna, svi su, napominje Kurečić, bili za njegovu realizaciju. No kad im je rečeno da se to treba i platiti, gotovo niko nije bio zainteresovan.
Država i županije tako su od 2005. u nerentabilni sistem “ulupali” više od 528 miliona kuna. Poljoprivrednici očito nisu uočili priliku da uz ovaj sistem umesto pšenice sada mogu saditi i druge kulture poput voća i povrća.
Novi računi sastojali bi se od fiksnog dela, koji bi plaćali svi za održavanje sistema navodnjavanja te varijabilnog za one koji ga stvarno koriste.
U Hrvatskoj poljoprivrednoj komori kažu kako nije sporno da svi trebaju da plaćaju, no kako koncesije iziskuju troškove veće od 30.000 kuna pa bi granicu za koncesiju za iskorištavanje površinske vode za navodnjavanje trebalo dići sa pet na 50 hektara, a za podzemne vode s jednog na 10 hektara.
