Profesori FEFA bili su aktivni učesnici Kopaonik biznis foruma
Jubilarni, 20. Kopaonički biznis forum, održan 12-15. marta 2013. godine u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih diektora Srbije, protekao je u znaku konstruktivne saradnje i produktivne rasprave predstavnika privrede i države, a sa ciljem uspostavljanja održivog modela razvoja Srbije kroz nove inicijative reindustrializacije. Srpski privrednici očekuju od Vlade da stvori povoljno, predvidivo poslovno okruženje i da posebno podstakne one privredne grane gde imamo konkurentsku prednost i potencijal za rast izvoza. To će se ostvariti izgradnjom delotvornog pravnog okvira za poslovanje, kao i ulaganjem u infrastrukturu. Najviši državni zvaničnici pozvali su privrednike da učestvuju u stvaranju povoljnijeg regulatornog okvira, a naročito u pripremi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o radu čija neefikasnost najviše sputava poslovanje danas.
O potrebi za efikasnijom javnom upravom govorili su i strani investitori i predstavnici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, upozorivši još jednom na potrebu da se smanji javna potrošnja i pokrenu strukturne reforme javnog sektora. Korporativizaciju javnih preduzeća podržala je i guverner Narodne banke Srbije, naglasivši da izvršna vlast i NBS moraju da sarađuju i da samo kroz koordinaciju monetarne i fiskalne politike možemo da obezbedimo povećanje konkurentnosti i stvorimo uslove za dugoročnu makroekonomsku stabilnost i jak dinar. Posebno indikativna analiza neefikasnosti javnog sektora i opterećenja koje proizvodi, predstavljena je na panelu koji se bavio makroekonomskom stabilnošću. Upoređen je godišnji obrt javnog sektora koji se izražava visokim gubicima i pozitivni obrt privatnog sektora. Neto pozitivni efekat ne može da pokrije nivo gubitaka i da finansira socijalne transfere. Drugim rečima, bez reforme javnog sektora ukupan iznos prikupljenih poreza i doprinosa koje u budžet uplaćuje deo privrede koji pozitivno posluje nedovoljan je za normalno funkcionisanje države i uzrokuje zaduživanje kao način pokrivanja deficita.
Na forumu je razgovarano i o širem kontekstu evropskih integracija koji pored političkih pitanja, podrazumeva i niz reformi, a posebno pravosuđa. Privrednici su u izlaganjima istakli da rad pravosuđa utiče na cenu novca, s obzirom da ograničena mogućnost oslanjanja na efikasnu primenu ugovora poskupljuje poslovanje. Posebno su raspravljane i pojedine sektorske politike, uloga finansijskih institucija i pitanje regionalnog razvoja, a iz oblasti menadžmenta se razgovaralo o izazovima savremenog upravljanja preduzećima. Na forumu se osećao snažni duh saradnje i razumevanja neophodnosti zajedničkog delovanja radi prevazilaženja ozbiljnih ekonomskih problema. Forumu je prisustvovalo preko 500 učesnika što je dodatno potvrdilo značaj okupljanja predstavnika države, privrede, međunarodnih institucija i akademske zajednice radi usaglašavanja ekonomskih prioriteta države.
