Polovina zaposlenih u penziju odlazi pre roka
Za razliku od razvijenih OECD zemalja, u koje spadaju i Austrija, Irska, Belgija, Danska, Italija, Španija, Potrugalija, u Srbiji pun staž nije odradila ni polovina penzionera.
U kategoriji zaposlenih, koja je najzastupljenija među penzionerima, pre pet godina je pun staž odradilo samo 261.299 od 646.555 starosnih penzionera (40,4 odsto). U prošloj godini taj procenat se popeo na 45,8 odsto, odnosno njih 324.744, od ukupno 706.000, imalo je pun staž, objašnjava Jelica Timotijević iz Fonda PIO.
Procenat onih koji su se bavili privatnim poslom, a potom se penzionisali s punim stažom, pre četiri godine bio je samo 29,4 odsto, što znači da je tada od 21.332 starosna penzionera, njih samo 6.282 otišlo na vreme u penziju, dok je danas taj procenat znatno veći, tačnije 39,2 odsto.
U Fondu PIO dodaju da se ova pomeranja najslabije zapažaju među poljoprivrednicima, jer među 200.000 penzionera, pun staž ima oko jedan odsto.
Iz tog razloga se mogu čuti sve glasnije kritike ekonomskih stručnjaka koji upozoravajau da se moraju promeniti pravila igre.
– Penzioni sistem u Srbiji je veoma velikodušan, čak na nivou OECD zemalja s visokim dohotkom – smatra Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i koautor studije ”Od neaktivnosti do nezaposlenosti” koja se bavila i penzijskom reformom.
– Iznos penzije, koju treba da dobije novi penzioner u Srbiji, skoro je 60 odsto neto prosečne zarade, što je veće od stope koja se plaća u više od jedne trećine zemalja OECD. Još važnije, pojedinci u Srbiji odlaze u penziju sa dosta manje godina plaćanja doprinosa nego što je uobičajenih 45 godina u zemljama OECD. Penzioneri u Srbiji tako primaju slične penzije za manje godina rada i doprinosa, a primaju ih na duži period.
On dodaje da je rani odlazak u penziju omogućen velikodušnim kriterijumima za penzionisanje:
– Postoje razni aranžmani koji dozvoljavaju da osoba prima penziju pre nego što navrši 65 godina. Struktura korisnika Penzijskog fonda je zato takva da samo 60 odsto korisnika ima navršenih 65 i više godina.
Ekonomski stručnjaci kažu da je neophodno da penzioni sistem nagrađuje duži radni vek i da se smanji rano napuštanje tržišta rada. Zato preporučuju da se iznos penzija ne vezuje samo za uplaćene doprinose, nego i za očekivano životno korišćenje penzije, ali i da se postpeno povećava starosna granica za prevremeni odlazak u penziju.
