Ovo su dnevne rutine genijalaca: Možda se prepoznajete

Možda se ne može reći za svakog, ali većina genijalaca iz sveta umetnost ili nauke imali su svoje dnevne rituale od kojih nisu odustajali. Pored stalne potrebe da stvaraju, istražuju nove oblasti i uče, svetu poznati geniji bili su veliki radnici. I još po nešto…

William Faulkner je bio veliki radnik. Pisao je satima i satima i čak je imao i normu – tri hiljade reči, četiri, pet hiljada reči. Majci se u pismu jednom hvalio da je od deset sati do ponoći uspeo da dostigne čak maksimum 10 hiljada. „Pišem sve dok me inspiracija pokreće, a pokreće me svakog dana!“, pisao je majci u nastavku.

Alexander Bell je spavao tri ili četiri sata dnevno, a ostalo vreme je radio. U periodima kada je razvijao nove ideje, tražio je od žene da ga oslobodi svih porodičnih obaveza kako bi ceo dan mogao da se posveti samo poslu.

Van Gogh je pisao svom bratu Teu:“ Radio sam od sedam do šest uveče. Nešto samo pojeo u međuvremenu i napravio par koraka. Ne osećam umor…“.

Chuck Close je ponavljao:“Inspiracija je za amatere. Mi ostali prionemo na posao.“

Glenn Gloud, čuveni kanadski pijanista, bio je veliki radnik. Povukao se iz javnosti kada je imao samo 31 godinu i svaki dan i ceo dan posvetio je sviranju i komponovanju. Kontaktirao je sa samo nekoliko prijatelja i poslovnih saradnika, bez hobija i slobodnog vremena. „Drago mi je što moj životni stil nije životni stil većine. Ako je to ekscentrično što radim ceo dan, onda sam ja ekscentrik“, rekao je Gloud u jednom intervjuu dve godine pred smrt.

H.L.Mencken, čuven po oštrom peru i velikom uticaju na američku književnost, u šezdesetčetvrtoj godini izjavio je da u ovim godinama jedino žali što nije radio više. Inače je bio izuzetno vredan i plodan pisac i novinar.

Svaki genijalac je mnogo radio. Svaki je imao potrebu da radi.
Većina geniljalaca je sa radom počinjala ujutru, u ranim jutarnjim časovima. Nisu bili noćne sove.
Šetnja, šetnja, šetnja. Većina ih je mnogo šetala na čelu sa Tchaikovskim i umetnicom Georgiom O’Keeffe.
Još ih je nešto izdvajalo od prosečnih – mnogi su bili pod uticajem lekova ili različitih narkotika, pili su mnogo kafe i pušili su mnogo.

Balzak je u proseku pio 50 šoljica kafe u danima kada je pisao. Frojd je godinama pušio mnogo više od 20 cigareta dnevno, a Jean Paul-Sartre je uzimao Corydrane (miks amfetamina i aspirina) koji su se prepisivali ’dva ujutru i dva uveče’, a za njega je to bilo po 20 na dan.  Njegov dnevni ritual izgledao je ovako:
Dve paklice cigareta, nekoliko lula napunjenih crnim duvanom, dobra mera viskija, votke, piva ili vina, 200 miligrama amfetamina, 15 grama aspirina, nekoliko grama barbirurata, plus kafa, čaj i jaka hrana.

Matematičar Paul Erdos je uživao u amfetaminima, ali i u jakom crnom espresu. Govorio je:“Matematičar je mašina koja kafu pretvara u teoreme.“

Mason Carrey, autor koji se dugo bavi istraživanjem života genijalaca, u novoj knjizi Daily Rituals ističe:“Pre ili kasnije svi veliki ljudi postanu slični. Nikada ne prestaju da rade. Ne gube ni minut svog vremena…“.