Marketing potreban i poljoprivredi
Na novac koji se uloži u marketnig u proizvodnji voća i povrća ne treba gledati kao na dodatni trošak, već kao na investiciju, kažu stručnjaci. Da bi proizveli drugačiji proizvod, poljoprivrednici bi morali da imaju tačne i prave informacije o ponudi na tržištu, što često nije slučaj.
Vreme ne ide na ruku poljoprivrednicima. Potrošači su sve zahtevniji a novca je sve manje. Da bi se kupac zaustavio baš kod vaše pijačne tezge ili vašeg proizvoda u rafu prodavnice, potrebno je da mu ponudite nešto što je ili jeftino ili novo ili drugačije.
U vinariji Save Jojića vina su se decenijama proizvodila na tradicionalan način i prodavala, kako sam kaže, na kućnom pragu. A onda su pre pet godina počeli ozbiljno da se bave marketingom. Danas proizvodnju proširuju, a njihov „Portugizer“ prodaje se i u Americi. Čak 30 odsto prihoda ulažu u promociju, strategiju prodaje, dizajn etikete.
Sava Jojić iz „Mačkovog podruma“ kaže da je vino prozvod za posebna stanja uživanja i hedonizma.
„Ljudi kupuju hleb da bi ga jeli, naravno možda je neki kiseo, pa neće više u toj pekari kupvati, ali će kupiti u drugoj. Nije bitno toliko raditi na marketingu hleba, kao na marketingu vina“, kaže Jojić.
Proizvod može da privuče pažnju potrošača samo ako se izgledom izdvaja od ostalih. Da bi proizveli drugačiji proizvod, poljoprivrednici bi morali da imaju tačne i prave informacije o ponudi na tržištu. Što često nije slučaj. I to ne zato što podataka nema.
„Nije problem otići na internet, videti šta je to što postoji kao neka ponuda u svetu, doći do nekih kontakata, kako nabaviti seme nekih posebnih kultura, kako krenuti u proizvodnju toga. Stvar je malo i u maštovitosti i hrabrosti da se uđe u nešto novo“, kaže Tomislav Sudarević, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici.
Gajenje povrća na stolovima i u hranjivim kockama rasprostranjeno je u Holandiji, Belgiji, Kaliforniji, Japanu, dok je u Srbiji novina i ima ga na obroncima Fruške gore. Uz to, ovde se mahom proizvode salate kojih nema mnogo na domaćem tržištu. Najzanimljivije su šarene – od dva ili tri različita semena. A svaka glavica salate posebno je upakovana.
„Mogu vam reći da su u početku ljudi mislili da je to neko cveće. Kupac dobija kompletnu biljku salate zajedno sa korenovim sistemom. Karakteristika ove salate je da ona ostaje i do 12 dana sveža, što je velika prednost prodaje pre svega u marketima“, kaže Anđelko Mišković iz „Plantena“.
U razvijenim zemljama potrošačima su sve zanimljivija manja pakovanja. Slobodan Simić objašnjava da jagode upakovane u plastičnu ambalažu od 250 grama ili pola kilograma izvozi, dok se na domaćim pijacoma jagode i dalje lakše prodaju kada su u rinfuzu.
„Mi nemamo kupovnu moć da možemo sebi da dozvolimo da cena jagode može da košta tri evra po kilogramu, da biste vi mogli ekonomski da opravdate taj način pakovanja“, kaže Simić iz „Intersada“.
