Da li su agencije nužno zlo?
Tražite posao, bilo da ste ostali bez istog ili pak želite blistav preokret u profesionalnom životu, i krećete u akciju puni elana i entuzijazma, baš onako kako kako Vas uče u mnoštvu ’new age/be positive’ tekstova u medijima? Koliko ste puta bili u prilici da pošaljete svoju biografiju, možda i na više desetina adresa a kao odgovor dobijete tišinu koja prosto bode uši.
Još gora varijanta je da odete na intervju, a sa druge strane stola vas čeka treptava devojčica koja (pored entuzijazma i poslovnog odela) o poslu za koji aplicirate nema pojma i postavlja neka za vas besmislena pitanja. Logično je pitanje čemu sve ovo, koja je svrha postojanja agencija i zašto pobogu ne intervjuišu ljudi koji znaju posao tj. direktno poslodavac.
Bez obzira na to kako ozgleda, u najvećem broju slučajeva nije reč o zamazivanju očiju i gubljenju vremena kako bi neko ipak ’preko veze’ dobio posao. Možda je zgodan trenutak da pogledamo stvari iz druge perspektive.
Kompanije koje angažuju agencije odlučuju se za takav korak iz više razloga, bez obzira da li imaju ili ne HR odeljenje unutar kompanije. Ušteda u vremenu tj. brzopotezno zatvaranje pozicija u slučaju da agencije imaju dobre baze s biografijama kandidata (posebno bitno za niže i operativna radna mesta) je jedan od tih faktora. U slučaju da je reč o menadžerskoj i više strateškoj poziciji potrebno je uraditi tzv. mapiranje tržišta tj. proveriti na tržištu kadrova ko su najkvalitetniji ljudi, pokušati ih motivisati da razmotre mogućnost menjanja poslova što u ovim smutnim vremenima nije više tako laka odluka. Morate priznati da nije baš zgodno da to radi neko ko radi u timu poslodavca. Dakle, dosta toga zavisi od specifičnih potreba poslodavca i to u velikoj meri diktira tok celog procesa jer…klijent je Bog.
Ako postoji oglas, tu je s razlogom. Javite se na oglas ukoliko ispunjavate uslove konkursa ili ste tu negde blizu ali ne ispunjavate baš sve. Svima je jasno da idealan kandidat teško da postoji i imaćete fer šansu. Ako ste kuvar i javljate se na oglas za supevizora u proizvodnji…jedini efekat koji postižete je da nekog iznervirate, da vas ne doživljavaju ozbiljno i da delujete kao da ne umete da tumačite pročitano. Ukoliko imate želju da uspostavite kontakt s određenom agencijom, da budete u njihovoj bazi, da jednom rečju budete proaktivni i dobijete informaciju i o pozicijama koje možda nisu oglašene, mnogo je bolje da stupite direktno u kontakt sa nekim od recruitera (što svakako više nije problem; pozovite na kontakt telefon ili pošaljite mail na adresu navedenu na web sajtu), ili iskoristite mogućnost da upload-ujete svoju biografiju u njihovu bazu putem aplikacije na sajtu. Ne zaboravite, jeste da kompanije poslodavci/kompanije plaćaju agencije, ali bez kandidata sve pada u vodu. Njima je interesu da imaju kontakt sa što većim brojem potencijalno relevantnih kandidata. Od njih se živi.
Činjenica je da je relativno česta situacija da vas intervjuiše neko ko suštinski ne zna ništa o poziciji za koju intervjuše, a osim informacija vezanih za radno mesto navedenih u formalnom opisu posla (a ni to često ne razume) ne daje ništa više. Pokušajte da se informišete se s kim imate posla, i u skladu s tim formirajte očekivanja. U Srbiji postoje profesionalne agencije koje imaju visoke standardne kad je regrutovanje i selekcija kadrova u pitanju, agencije koje imaju iskusne recruitere koji mogu stvarno preuzeti ulogu i vama korisnog konsultanta tokom procesa. S druge strane, mnoštvo je mešetarskih agencija koje misle da je zapošljavanje ljudi kupoprodajni proces sličan onom na pijaci. Dešava se i da takve agencije dobijaju zanimljive pozicije, od kompanija kojima je jedini prioritet brzina realizacije i očekivanje da ’što pre počne neko da radi’. U vremenu slabog zapošljavanja kada otkazi pljušte brže nego ikad ranije, nijedna prilika nije za bacati…samo treba dobro otvoriti oči i imati realna očekivanja.
