Ono što direktor zaradi za sat, Rumunu na minimalcu treba mesec dana
Prosečno plaćeni radnik u Rumuniji mora da radi 12 i po dana da bi zaradio onoliko koliko njegov direktor zaradi za samo jedan sat. A ta nedostižna satnica košta 305 dolara.
Rumunskom radniku, koji je na minimalcu, za isti novac treba skorio čitav mesec rada.
Ovo je računica do koje je došao magazin The Economist kombinujući podatke o primanjima u privatnom sektoru, a koje je objavila Federacija evropskih poslodavaca, sa iznosima prosečne cene radnog sata u evropskim zemljama.
Ubeljivo najveća razlika u primanjima je u Rumuniji. Sledi Ukrajina u kojoj prosečni zaposleni radi 11 dana za šefovu satnicu, koja iznosi 187 dolara. Identičan odnos je i u Rusiji, ali je cena rada veća. Direktorski sat košta 264 dolara.
Prvi čovek kompanije u Španiji po satu zarađuje 792 dolara. Njegovim zaposlenima, makar onim sa prosečnim platama, treba osam dana da dostignu tu cifru. Radniku u Italiji treba oko deset dana da stvori 957 dolara, koliko svakoga sata sleduje izvršnom direktoru njegove firme. U Nemačkoj, na primer, prosečna zarada znači dva i po dana rada da bi se dostigao direktorski ček, koji svakog sata „raste“ za 546 dolara.
Razlika između najplaćenijh ljudi i onih sa prosečnim primanjima je najmanji u nordijskim zemljama. U Norveškoj tako za 472 dolara šefovskog sata, prosečni radnik radi dva dana, a onaj sa minimalcem svega pola dana više. Sličan je odnos i na Islandu i Danskoj. Projekat je takođe otkrio da jedan procenat rasta u ceni sata rukovodilaca donosi povećanje prodaje za oko 1,1 procentni poen.
