Srbi 34 miliona evra u minusu

Crveni minus po tekućim računima građana Srbije težak je gotovo četiri milijarde dinara, što je oko 34 miliona evra. Koliko građana je iz dozvoljenog uletelo u nedozvoljeni minus nepoznanica je, ali je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, reč o tačno 265.120 tekućih računa.

Oni koji predugo ostanu „ispod crte“ mogu da očekuju da im banka ukine ovu vrstu pozajmice.

Banka se u ugovoru o sklapanju pozajmica štiti „sitnim slovima“ koja joj omogućavaju da ugovor jednostrano može da raskine bez objašnjenja. Kod pojedinih banaka, baš kod uslova za odobravanje dozvoljenih minusa, stoji sledeće upozorenje: „Banka zadržava pravo da bezuslovno i bez najave, po sopstvenoj oceni i potrebi, ukine pravo na korišćenje prekoračenja po tekućim računima građana“.

Dozvoljeni minusi predstavljaju najskuplji vid pozajmice pa je stoga u interesu i same banke da ih klijenti što duže koriste, kaže za „Novosti“ Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“.

Iako im ugovori dozvoljavaju da po svojoj volji klijentu ukinu minus bez objašnjenja, do sada u Udruženju nismo naišli na slučaj da neko uredno izmiruje obaveze, a da mu je korišćenje dozvoljenog minusa preko noći ukinuto.

Gavrilović ističe da se iznenadno ukidanje ovih omiljenih pozajmica po tekućem računu uglavnom odnosi na neredovne platiše, koje su predugo u nedozvoljenom minusu, ili na one kojima zarada osetno padne tokom prethodnih meseci.

Banke iznos dozvoljenih minusa uglavnom odobravaju u visini jedne ili jedne i po plate, odnosno penzije. Uslov je da mesečna zarada uredno „leže“ na račun u toj banci. Pozajmica se odobrava na rok od godinu dana i većina banaka tek nakon tog perioda utvrđuje novi iznos pozajmice, u zavisnosti od toga da li je plata u međuvremenu porasla ili pala.

Međutim, postoji i nekoliko banaka koje u svojim ugovorima u startu predviđaju da se iznos dozvoljenog prekoračenja ubuduće na svaka tri meseca automatski usklađuje sa prosečnom visinom mesečnih priliva.

To, praktično, znači da zaposleni kome kasni plata, pa uplata „legne“ na račun idućeg, a ne ovog meseca, automatski ulazi u nedozvoljen minus na šta se obračunavaju ogromne kaznene kamate. Isto važi i za bolovanje, gde su uplate na tekući račun zaposlenog manje od proseka.