Pričaj srpski da te Srbin razume!!!

Piše: Đoka Janjušević, direktor finansija, Centro Štampa holding

„Gospodine Janjuševiću, Vaša platna kartica je reizdata,“ cvrkutao je prijatan ženski glas iz male bele kutijice sa velikim displejom koju sam držao na uvetu. „Moja kartica je reizdata?“, ponovih u sebi, u trenutku pomišljajući da “zategnem“ priču praveći se da ne razumem, ne bih li produžio druženje sa vlasnicom umilnog glasa koji je ulepšao preostali deo moga dana. A dan je neumorno skidao vreme sa sebe, dok je moja nervoza postajala obrnuto proporcionalna broju sati preostalih do podnošenja izveštaja o poslovanju menadžmentu kompanije. EBIT, OPEX, CAPEX … misao o zgodnoj cici sa druge strane žice, zamenila mi je frka  kako da na srpski  prevedem PAXD (Pre Alocated Cross Dock), skraćenicu koja ni meni do juče nije bila poznata, a označava magacin u koji se dopremaju pošiljke već spremne za dalju redistribuciju. Opet taj prefiks „re“… ! Gotovo sam siguran da do nedavno nije postojao u srpskom jeziku, da sam ga prvi put čuo na času engleskog jezika negde u 6.razredu osnovne škole i da označava radnju koja se ponovila. „Hm…otkuda ona u svakodnevnom govoru“, pomislih dok sam se uredno zahvaljivao na pozivu anđelu koji mi je u slušalicu deklamovao naučeni tekst o bankarskim uslugama kreiranim da zadovolje svaku moju potrebu(?!). Da li to znači, da sam juče u frizerskom salonu, onom macanu sa čudnim izgovorom, trebao da tražim da me reošiša ili mesaru u Maxi-ju da mi reisecka mesinu za gulaš jer je bila prekrupna?

Gornji tekst na prvi pogled deluje kao isečak iz nekog romana o urbanoj gradskoj faci, a u stvari odslikava nejasnu realnost u kojoj živimo, a u kojoj se ne razumemo živeći je!!

Nedavno sam bio na jednom skupu eminentnih finansijskih stručnjaka gde se govorio neki čudan jezik svima koji ne pripadaju tom miljeu. Nisam to osvestio, obzirom da ga i sam zdušno upotrebljavam, dok me jedan uvaženi kolega novinar nije vratio u realnost rečima „vas bre niko živ ne razume osim vas samih“. Malo sam se zamislio…  Zaista je tako. Termini poput „cash flow“, „category management“, „visibility“, „merchandising“ i sl. postali su deo svakodnevice modernog srpskog poslovnog čoveka do te mere da više i ne pokušavamo da ih prevedemo na maternji jezik, već smo ih usvojili kao takve. Počeo sam da hvatam sebe u situacijama, dok prezentujem kakav izveštaj, da imam problem da pronađem adekvatan prevod na srpski neke već odomaćene engleske reči. I tu nastaju problemi. Da bi čovek mogao tečno da govori strani jezik potrebno je da razvije adekvatan  algoritam u glavi kako bi  razmišljao  na jeziku kojim govori. Kratka pauza koja se umeće u izlaganje ne bi li se pronašla prava srpska formulacija termina „ATL marketing“ ili „break-even“, stavlja nas, pred sagovornicima, u poziciju ljudi koji ili ne znaju o čemu pričaju, ili ih trema rastavlja od pameti. A istina je, bar u takvim slučajevima, daleko od neznanja ili neprofesionalnosti izlagača.

Jer, ko je još danas u Srbiji umesto reči EBITDA spreman da se upusti u lingvističko-računovodstvenu avanturu prevođenja gornje skračenice koja bi zvučala „zarada pre kamata, poreza i amortizacije“ ili ti skraćeno „ZPKPA“. Već zamišljam mog Predsednika Upravnog Odbora dok izgovaram ovakvu konstrukciju na maternjem jeziku i njegov pogled koji mi govori da je briga o srpskom jeziku, u situaciji dok nam „market share“ na pojedinim kategorijama dramatično opada, poslednja stvar o kojoj treba da mislim. Slično je i sa nekim drugim opšte prihvaćenim pojmovima. Verujem da niko iz investicionog sveta domaće privrede neće postaviti pitanje „koliki mi je Povrat na Uloženi Novac“ već će reći „koliki mi je ROI“. Naprosto je tako!

Zamešateljstvo srpsko-engleskih kovanica otpočelo je ne tako davnim dolaskom multinacionalnih kompanija na domaće tržište, koje su sa sobom donele i određene standarde poslovnog izveštavanja (dakako na engleskom jeziku). I hvala im na tome, zaista! Međutim… Sećam se, pre desetak godina, mojih priprema, u trenutku slanja radne biografije, poznatije u narodu kao CV, u jednu multinacionalku za poziciju finansijskog menadžera. Iako tečno govorim engleski jezik bilo mi je potrebno da na engleskom dobro pripremim terminologiju od koje je sastavljen Bilans Uspeha (popularniji kao P&L). I tu počinje moj ulazak u začarani krug start-up troškova, logističkih provajdera, keš menadžmenta, kontribucijskih marži i ostalih Frankenštajna modernog domaćeg poslovnog jezika, iz kog ni dan danas ne mogu da izađem. A i ne trudim se više, pošteno rečeno. Živi pesak jezičke dekadencije nemilosrdno me je ščepao vukući me na dno dok se bezuspešno, ali sve manje i slabije, koprcam, pokušavajući da pronađem adekvatan prevod nekog engleskog termina na razumljivi nam srpski jezik. Na kraju ga, izmučen u jalovoj potrazi, naprosto pustim u izvornom mu engleskom obliku i ne brinući se mnogo oko užasa koji nastaje kad izgovorim nešto tipa „zbog problema u pikovanju SKU-eva došli smo u situaciju da nam je out of stock skočio 2%“. Pa zar me nisu svi u prostoriji razumeli? Ko se još usuđuje da za istim stolom za kojim ja sedim ne zna šta je OOS (out of stock)?!! A niko bogami ni ne pita, sve i da ne razume, jer malo je blam, bolje rečeno sramota, da pokaže da ne zna nešto što je mu je šef tako samouvereno i sugestivno izbacio u etar. Zapisaćeš pa ćeš da izguglaš, bolje nego da ispadneš glup ili neobrazovan. Bar su danas informacije svima dostupne! I tako se virus anglo-saksonizacije poslovnog sprskog jezika (a bogami i ne samo poslovnog) širi poput talasa kad u vodu baciš kamen. Pitanje je samo – koliko daleko je obala i koliko kamenčića bacamo?

Međutim, bojim se da stvari nisu tako crno bele kao što se to na prvi pogled čini i da se ne suočava samo srpska privreda sa tom počasti gubitka sopstvenog jezickog kvaliteta i identiteta. Juče mi se najstarija kćerka požalila kako joj „glupi tač skrin telefon ne dozvoljava da daunlouduje sliku sa neta jer ima problem sa vajrlesom“. Zgrozio sam se nad besmislom izgovorenih reči dok sam kuckao po tastaturi kompjutera želeći da „po Vuku“ napišem ono što se napisati i prevesti ne da. I dok ja obrćem još jedan „produženi s mlekom i času vode“, verovatno se gorepomenuti tvorac srpskog jezika obrće na nekom drugom mestu zbog užasa koji nam se dešava, a nad kojim imamo (ni)malo moći da ga zaustavimo. Količina stranih reči koja nam se gotovo svakodnevno uliva u maternji jezik  eksponencijalno raste sa protekom vremena i tehnološkim razvitkom. No, ako nam je stvarnost postala virtuelna, ne čudi ni činjenica da govorimo i izražavamo se u nerazumljivo jezičkim kovanicama koje referišu na izostanak autentičnog stila života.

Pisanje ovog teksta me vratilo u trenutak kad mi je moj dobar prijatelj iz Zagreba objašnjavao kako „voditeljica radnje ima problem sa svojim šefom“. Odgovorio sam mu „misliš valjda na store managera?“  pritom se smejuljeći u sebi nad simpatičnim pokušajem da se prevede nešto što mi je tada delovalo besmisleno za prevod. O, kako se danas više ne smejem nad tim! Ispada da za biznis termine nemamo adekvatne srpske izraze, mada duboko verujem, ipak, da to nije tako i da će se etimolozi probuditi i latiti se svoga posla. Jer ako u susednoj nam Hrvatskoj postoji prevod reči „menadžer“ u „voditelj“ i „ekonomije“ u „gospodarstvo“, zašto i mi ne bismo govorili srpski srpskim rečima, a radili svetski efikasno. Činjenica da smo vlasnici najjednostavnijeg, Vukovog, pisma u svetu, me stavlja u poziciju nostalgije za lakoćom govora. Gde nestade naša glagoljivost i jednostavnost u čitanju i pisanju koje nam je trudbenik srpskog jezika ostavio u amanet? Zašto više volimo da lajkujemo nego da nam se sviđa i da hejtujemo od neprihvatanja i lakše nam je da četujemo nego da razgovaramo, a ponajviše volimo da nam je baja CFO nego Rukovodilac finansija i CEO nego Generalni direktor? Da li nam izraz „CASH FLOW“ lepše zvuči od protoka novca i da li će nam strane reči garantovati i uspeh privrede zemalja iz kojih smo iste i pokupili?

Ne tako davno bio sam od strane svojih kolega iskritikovan, kao deo „CFO establismenta srpske privrede“, kako smo mi, finansijeri, potpuno zastranili u korišćenju stranih reči. I verovatno su u pravu. Znajući da su finansije slika svakog biznisa/privrede, a pri tom nijedan drugi segment biznisa nije toliko podložan anglo-saksonizaciji kao što su to finansije dovodi nas u samo srce problema o kome govorim – mi finansijeri snosimo najveću odgovornost za, sada već uveliko pristigao, poplavni talas stranih reči u srpski jezik, koji dolazi iz istog pravca kao i nedavna vodena masa koja je uništila useve na severu zemlje. Razlika je što će se usevi obnoviti, a ožiljci koji ostaju u govornom jeziku…teško!

I, na kraju, došli smo u situaciju da je uvrežena šala „pričaj srpski da te ceo svet razume“ dobila svoj novi pojavni oblik odslikan u naslovu teksta. Ne krivim strance, oni su došli i doneli svoje, a na nama je što se  sklanjamo i poprimamo, a ne nudimo ravnopravno i ubedljivo. Mojim hrvatskim kolegama iskreno čestitam Evropu i želim im da u istu unesu autentičnost koju su zadržali dok su bili izvan nje, ono pred čim smo mi poklekli davno pre nego su nam samo pokazali vrata kroz koja treba da prođemo ne bismo li seli za isti, evropski, sto. Ima li nam spasa? Iskreno verujem da ima, mada mi razum govori suprotno. Dragi rukovodioci, hajde da pokušamo za početak da zaustavimo najezdu novih skraćenica i nepoznatih reči a potom i lagano da menjamo ono što nam je već urezano u govor i komunikaciju. Hajde da svojom participacijom na nekom eventu ne damo svoju kontribuciju već da svojim učešćem damo svoj doprinos datom događaju.

Želim Nam da uspešno radimo u Srbiji i na srpskom, a ne samo u Srbiji na engleskom govornom području!!!!