Ne gubite vreme spavajući: Kako kvalitetno živeti sa malo sna?
Kada pomislite na spavanje, sigurno vam je prva asocijacija ’noć’ (nekima je i poslepodnevna dremka). Prosečna osoba spava 7-10 sati dnevno (po istraživanju National Sleep Foundation). Kada saberete dane koje ste preživeli i sate koje ste proveli u nesvesnom stanju spavajući, dobićete poražavajući rezultat da ste trećinu života prespavali. San je preko potreban, tu nema dileme, ali može li se spavati manje, a da se postigne isti ’regenerišući’ efekat na organizam? Savremeni naučnici tvrde da ima i vredi ih poslušati.
Ti isti naučnici spavanje su podelili u nekoliko tipova i naveli koristi od svakog. Ali, došli do zaključka da je spavanje nekoliko puta dnevno u kraćim razmacima daleko delotvornije za ljudski organizam. I ne samo što se regeneracije tiče, već i boljeg raspoloženja i ’bržih’ vijuga.
Monofazno, ili spavanje koje primenjuje većina, je noćno spavanje. Podrazumeva da se u krevet odlazi oko 23h, spava od 7-10 sati i ustaje ujutru. Tokom ovakvog spavanja u određenim periodima tokom noći nekoliko puta ulazimo u REM fazu (Rapid Eye Movement) koja je veoma važna i tokom koje se telo ponaša gotovo kao u budnom stanju, a ’resetuju se’ receptori jer se ’isključuju’ neurotransmiteri seratonin, histamin i norepinefrin. Smatra se da ulazimo u REM fazu na svakih 45-75 minuta.
Bifazno spavanje je ono kada se opet držite noćnog spavanja kao glavnog (5-6 sati), ali danju odremate 20, 60 ili 90 minuta. Kad saberete, i ovakvo spavanje traži isto vremena kao i ono prvo. Naučnici posebno savetuju ovakvo spavanje jer su dokazali da povoljno utiče na zdravlje, umanjuje stres i povećava moždanu aktivnost i produktivnost. Kažu:“Ako ovako spavate, bićete pametniji!“
Sledeći načini spavanja su svakako primamljivi svakome ko spavanje smatra gubitkom vremena (jer ima pametnija posla) i trudi se da spava što manje. Kako bi ovakvi spavači mogli da spavaju, a da pri tom ne izgube mnogo vremena i svoje telo regenerišu i odmore kako treba?
Opcija 1– 3.5 sata spavanja noću i tri puta po 20 minuta danju (u pravilnim razmacima). Recimo, uveče legnete oko 21h i spavate do 00.30, zatim 20 minuta odspavate u 4.10h, zatim u 8.10h i u 14.40h. Za ovakve spavače savet je da u periodu od 3-6.30h ne spavaju jer je tada, kako naučnici kažu ’veliki prirodni pritisak na REM“.
Opcija 2– verovatno je najteže navići se na ovakav ritam spavanja i malo je ljudi čijem dnevnom ritmu odgovara. Podrazumeva da se spava četiri puta dnevno po pola sata u pravilnim razmacima. Ima i spavača koji spavaju sat i po, zatim dva puta po 30 minuta i jednom po 20 i postižu iste rezultate.
Opcija 3– šest puta dnevno po 20 minuta što je ukupno samo dva sata dnevno. Veoma je važno da se prati pravilan ritam spavanja tokom 24 sata. Inače, ljudi koji žive ovakvim ritmom spavanja kažu da imaju veoma jasne, snažne i lucidne snove.
Kako god da želite da promenite svoj ritam spavanja, spremite se na period adaptacije od bar 15 dana. Ako legnete u vreme kada treba da zaspite, a ne spava vam se (što će se sigurno dešavati u početku), ne odustajte, ostanite da ležite zatvorenih očiju. Vremenom, vaš će san ’leći na svoje mesto’ i proirodno će vam se spavati u vreme kada treba da spavate. Sve je stvar navike i discipline, pa i spavanje. Pitanje je samo da li ste spremni na radikalne promene u životu i da li svoj aktuelni način života možete da prilagodite željenom ritmu spavanja.
