Kartice skuplje od gotovine

Kada se saberu svi troškovi, plaćanje karticama, iako je praktičnije i lagodnije, ispadne značajno skuplje nego gotovinom. Provizije su i do 20 puta veće nego u Evropi, a građani i dvostruko plaćaju korišćenje kartice, i kao klijenti i kao kupci robe.

U većini banaka klijenti plate za izdavanje kartice, sledi trošak održavanja, naknada za podizanje novca na bankomatu druge banke, a kod nekih se naplaćuje čak i provera stanja na računu, kao i štampanje isečka sa izvodom preostalog novca.

Potrošači su u prva tri meseca u Srbiji preko kartica platili usluge i robe vredne 48 milijardi dinara. Ako je na svakoj od tih usluga provizija bila bar jedan odsto, jasno je da je bankarska zarada minimum 480 miliona dinara.

Provizije za korišćenje platnih kartica u Srbiji se kreću od jedan pa do četiri odsto, više nego u svim zemljama u okruženju.

Evropska unija je čak nedavno predložila da ionako niži procenat koji banke u EU uzimaju, smanji, tako da za sve vrednosne transakcije kod debitnih kartica, provizija ne bi smela da bude viša od 0,2 odsto, a kod kreditnih 0,3 procenta.

Kod nas je, međutim, visina provizije definisana pravilima kartičnih sistema, koji se dogovaraju sa bankama. U Narodnoj banci Srbije napominju da u poslovanju platnim karticama postoji razlika između međubankarske i trgovačke provizije.

Međubankarska provizija je definisana pravilima kartičnih sistema i predstavlja iznos koji za svaku transakciju, banka prihvatilac plaća banci koja je izdala karticu za trošak poslovanja, objašnjavaju u NBS.

Trgovačku proviziju ugovara trgovac sa bankom prihvatiocem. Osnov za formiranje trgovačke provizije je međubankarska provizija, koja predstavlja njen najveći deo.

Građanima se savetuje da se dobro obaveste o tarifama naknade za usluge, pre nego što se odluče za banku u kojoj će otvoriti račun.

Banke naplaćuju provizije i prodavcima robe i usluga. Znači da građanin dva puta plaća korišćenje kartice, i kao klijent banke i kao kupac proizvoda.