Bez posla ste više od 9 meseci? Srećno!
Imate osećaj da vam to što ste već duže vreme nezaposleni otežava pronalaženje posla?! Ne čini vam se. Nedavno sprovedeni eksperiment je pokazao da je ovo tačno.
Činjenica je da je jedno od redovnih pitanja na razgovoru ‘Gde trenutno radite?’ i da se razgovor okončava ubrzo posle vašeg odgovora da dugo niste u radnom odnosu. Epidemija dugoročne nezaposlenosti jedna je od karakteristika koja definiše recesiju i usporava oporavak.
Osobe koje traže posao vremenom gube nadu pa odustaju, takođe, vremenom urušavaju se i njihove mreže poznanstava, što znači da mogu propustiti neka radna mesta jer su za njih kasno čuli, ili čak uopšte nisu čuli. Ili se možda najbolji kandidati zaposle prvi, tako da ostaju dugoročno nezaposleni jer su jednostavno manje privlačni poslodavcima iz razloga koji nisu vezani za dužinu njihove nezaposlenosti.
Švedski ekonomisti Stefan Eriksson i Dan-Olof Rooth odlučili su da testiraju ovu teoriju kroz jednostavan eksperiment. Oni su podneli zahtev za više od 3.500 radnih mesta pomoću gotovo 8.500 fiktivnih biografija. Neki od izmišljenih aplikanata imali su stalno i stabilno zaposlenje, neki su bili trenutno zaposleni ali su u ranijoj fazi karijere bili nezaposleni, dok je određeni broj fiktivnih aplikanata bio nezaposlen u različitom vremenskom trajanju. Nakon toga, ostalo im je da čekaju i vide ko od fiktivnih aplikanata će biti pozvan na intervju za posao. (Istraživači su vrlo brzo odbili sve pozive na razgovor.)
Nije sve tako crno
U analizi, koja će biti objavljena u časopisu “American Economic Review”, naučnici su utvrdili da kratkoročna nezaposlenost (od šest meseci ili kraće) nema uticaja na perspektivu dobijanja posla onih koji ga traže. Tačnije, za niskokvalifikovana radna mesta, kratak period nezaposlenosti može biti čak i prednost, možda zato što ti radnici mogu odmah početi sa radom.
Međutim, drugačija situacija je sa onima koji su nezaposleni duži vremenski period: "stopa pozivanja na razgovor za posao dramatično se smanjuje kod perioda od devet meseci nezaposlenosti", konstatuju naučnici. Za one koji se prijavljuju za srednjekvalifikovana i niskokvalifikovana radna mesta, stanje duže nezaposlenosti smanjuje pozive na intervju za 20 odsto, što je jednako brisanju četiri godine radnog iskustva iz njihovih biografija.
Interesantna je činjenica da se ova šema ne primenjuje kod onih kandidata koji se prijavljuju na radna mesta koja zahtevaju fakultetsku diplomu. Naučnici nagađaju da kompanije imaju strože procedure zapošljavanja za radna mesta koja iziskuju više radnih veština, a samim tim su i pod manjim uticajem sadržaja samih biografija.
Dobra vest za dugoročno nezaposlene: ukoliko uspeju da pronađu posao, stigma duge nezaposlenosti brzo nestaje. Kandidati koji su u biografiji imali istoriju nezaposlenosti u trajanju od godinu dana dobiju na kraju isti odgovor i poziv na razgovor za posao kao i oni sa stalnim i stabilnim zaposlenjem. “Dovoljna je jedna godina radnog iskustva da izbriše negativni signal jedne godine prethodne nezaposlenosti,” zaključuju naučnici.
Student Northeastern Univerziteta, Rand Ghayad sproveo je sličan eskperiment u SAD prošle godine. Njegovo istraživanje, koje još uvek nije objavljeno, pokazuje da su poslodavci “iskazali snažan otpor prema kandidatima koji su nezaposleni duži vremenski period” — čak i ako su ti kandidati imali bolje iskustvo od kandidata koji su nezaposleni kraći vremenski period.
