Dobro plaćeni poslovi koje niko ne želi da radi

Letos smo preneli priču RTS-a o tome kako u Srbiji niko neće da bude pastir, iako je posao dobro plaćen. Izgleda da postoji još sličnih poslova. Varioci, drvoseče, zidari, rudari, pa i akviziteri i menadžeri prodaje zanimanja su u kojima ima posla, ali nema zainteresovanih građana koji bi se time bavili. Iako u Srbiji oko million ljudi nema posao, ovakva angažovanja na kojima može da se zaradi od 300 do hiljadu evra mesečno mnogi glatko odbijaju, piše Blic.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najviše ‘probirača’ ima kada je reč o poslovima koji su u vezi sa terenskom komercijalom, zatim teži fizički poslovi iz oblasti građevinarstva, poljoprivrede i rudarstva, piše ovaj list.

“Teže se popunjavaju i radna mesta akvizitera ili menadžera prodaje, ali i ona na kojima poslodavac očekuje da ista osoba obavlja više različitih poslova. I za poslove gde nije precizno definisano radno vreme, i to ne zato što nema tih profila na našoj evidenciji, već zato što nezaposleni ne prihvataju takve ponude”, kažu za Blic u NSZ.

U Srbiji je teško naći i drvoseče koje u letnjoj sezoni mesečno mogu da zarade oko hiljadu evra, zidare sa dnevnicom od 40 evra, pastire čija se zarada kreće između 200 i 700 evra i zavarivače sa prosečnom platom od 500 evra.

Čedomir Jevtić, vlasnik valjevske firme Mičelini za Blic kaže da drvoseča u letnjoj sezoni uz obezbeđen smeštaj i hranu može da zaradi više i od inženjera šumarstva, dok u  jesen zarada opada i iznosi oko 500 evra uz obezbeđen smeštaj i hranu. Kako je objasnio, osnovni problem je to što država ne školuje drvoseče, stručno nazvane šumski sekači.

Studenti, kako kažu iz omladinske zadruge Bulevar za Blic, nisu mnogo probirljivi i odbijaju samo loše plaćene poslove. “Pristaju i na kopanje kanala, rad noću i sve što je plaćeno bar 1.600 dinara dnevno. Jedino što student ne žele da rade jesu poslovi gde se, recimo dežura, ne radi ništa, a mesečna zarada je manja od 20 hiljada dinara”, kažu Blicovi sagovornici za Blic.