Ljudi o kojima vredi pričati: Marcus Lemonis, voljeni direktor za primer
Za Marcusa Lemonisa kruže priče da zna kako se vodi posao i da ume od dolara da napravi tri. Priča se i da će ove godine ostvariti prodaju od tri milijarde dolara. Analitičari kažu da odlično barata ponudom i potražnjom i par godina unazad njegove kompanije Camping World i Good Sam Enterprises došle su do broja od šest hiljada zaposlenih na više od 100 lokacija.
Ali, ono što Lemonisa izdvaja od njemu sličnih biznismena su priče koje kruže među njegovim zaposlenima. Malo je reći da ga poštuju. Reklo bi se da ga vole i da su srećni jer u svom okruženju imaju jedinstven primer poslovnog čoveka. Tačnije, čoveka.
U intervjuu za magazin Success Lemonis je pre svega otkrio šta ga najviše u poslu ljuti.
„Najbolji primer je žena, koja je u poslu baš kao i ja, i koja je sa čvrstim ubeđenjem izjavila da nje nema, da napusti kompaniju, sve bi se urušilo. Cela kompanija bi propala! Poludeo sam! To nije način da se vodi posao!“
A šta on radi? Kako uspeva da ’pliva’ u surovom svetu biznisa i to okružen saradnicima koji ga vole.
„ Prvo, najbolje što mogu da uradim je da nikada ne ulažem u posao koji je ’hit’, ’vruć’ ili trend. Ulažem u ljude, u menadžere koji će zapošljavati saradnike koji su pametniji od njih. To im uvek govorim. I, trudim se da okupim zaposlene koji će poslom zadovoljiti svoje potrebe. Dobro ih plaćam, poštujem ih u svakom smislu i zauzvrat oni rade (naporno i predano) za mene. Nema tu tajni…“.
Marcus Lemonis je inače Libanac poreklom. Ostao je bez roditelja sa devet meseci i usvojila ga je grčka porodica iz Majamija. Njegovi prijatelji iz detinjstva tvrde da je još kao dečak voleo da pokreće akcije. Čak je sa 12 godina pokrenuo svoj mali biznis – kosio je travu ne bi li skupio dovoljno novca za posao koji je želeo. Tada je imao ideju da počne proizvodnju bombona. U društvu su ga zvali ’The Mayor’. Želeo je odgovornost i obavezu i imao je inicijativu.
„Najbolji savet koji sam mogao dobiti, često je izgovarala moja majka. Učila me je da ne dopuštam ljudima da brkaju moju ljubaznost sa slabošću. I, učila me je da uvek poštujem druge, da iskazujem poštovanje kad god mogu, ali da im dam do znanja ko je odgovoran i ko nadzire“, Marcus Lemonis ističe kao najdragocenije što je naučio o poslu i ljudima.
Lemonisu nije nepoznato i da pomogne firmama u nevolji. Recimo, prošle godine je pekari Rose’s Bakery&Wheat Free Cafe napisao ček na 200 hiljada dolara ne bi li sprečio neminovno zatvaranje. Postao je većinski vlasnik, ali na samo 18 meseci. I tu nije stao. Ove godine će im pomoći da otvore još jednu radnju i prošire asortiman. Oblači beskućnike, a svoje zaposlene je aktivirao da volontiraju 32 sata godišnje na poslovima koji su za njih od društvenog značaja. I, postoji čitav niz dobrotvornih organizacija čiji je član.
