Ekonomska zaostavština Nelsona Mandele
Nelson Mandela, koji je preminuo sinoć u 95-oj godini, bio je najznačajniji lider u istoriji Južnoafričke Republike (JAR) i jedan od globalnih divova svog vremena, piše američki nedeljnik Bloomberg BusinessWeek.
Ono što se često previđa, međutim, jeste uloga koju je Mandela imao u izgradnji te najveće afričke privrede, navodi BusinessWeek.
Gotovo jednako važne kao njegov moralni primer, bile su njegove veštine u upravljanju tranzicijom iz sistema aparthejda u demokratiju, bez raširenog nasilja, represije ili ekonomskog kolapsa.
Mandela je čvrsto verovao u vezu između ekonomskog i političkog napretka, insistirajući na korenitom restrukturiranju političkog i ekonomskog sistema da bi se uklonile nejednakosti iz vremena aparthejda.
Za vreme vladavine bele manjine, postojao je sistem koji je je gotovo polovini stanovnika JAR-a uskraćivao slobodu da se kreće ili traži posao van zone u kojoj žive. Brojne zakonske prepreke sprečavale napredovanje u poslu, pa čak i zapošljavanje, crnačkog i rasno mešanog stanovništva. Kolaps aparthejda značio je kraj takvih restrikcija.
Od države podeljene na 11 manjih država i sa tri grupe stanovnika, od kojih je svaka imala drugačija prava da se kreće i radi, JAR je postala jedinstvena ekonomija. Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je u periodu od 1980. do 1994. iznosio ispod 1,5 odsto, skočio je na nešto ispod tri odsto od 1995. do 2003.
Uprkos velikom prilivu "internih migranata", koji su dobili pravo da konkurišu za poslove, prosečna plata belaca porasla je za 62 odsto od 1993. do 2008. godine, navodi ekonomista Univerziteta Kejp Taun Meri Leibrant. Prosečna plata crnačkog stanovništva je, u istom periodu porasla za 93 odsto.
Ipak, nezaposlenost je i za vreme Mandele i njegovih naslednika ostala tvrdoglavo visoka (oko 25 odsto), a jaz između bogatih i siromašnih još uvek je veoma veliki.
Prosečan belac je 1993. imao devet puta veću platu u odnosu na crnog građanina, a do 2008. ta razlika je samo neznatno smanjena, pa su plate belaca osam puta veće.
Siromaštvo i rasna podeljenost i dalje su veoma primetni. Svega šest odsto belačkog stanovništva nije priključeno na vodovod, dok dve trećine crnaca nemaju pristup vodi u svojim domovima.
JAR je postao važan izvor ekonomskih mogućnosti za susedne zemlje, budući da investicije iz te zemlje čine oko 70 odsto regionalnih investicionih tokova. Uvoz iz Razvojne zajednice južne Afrike, kojoj se JAR priključio po proglašenju nezavisnosti, porastao je sa 16,3 milijarde dolara iz 1993. na 68,7 milijardi 2006.
Jedan od ključnih razloga zašto je JAR postao član BRIKS grupacije vodećih tržišta u usponu su institucije koje je osnovala Mandelina vlada po ukidanju aparthejda.
"Jedan od razloga zbog kojih JAR i dalje ima investicioni kreditni rejting su upravo te institucije", rekao je za američku televiziju CNBC ekonomista banke Nomura za tržišta u usponu Atard Monalto.
Ipak, postoje brojne "rupe" u relativno snažnoj južnoafričkoj privredi, za čije usporavanje delimično okrivljuju pad cena zlata.
Ekonomisti brinu oko visokog deficita tekućeg računa, koji je u trećem kvartalu iznosio 6,8 odsto BDP-a. Lokalna valuta, rand, oslabila je za 18 odsto u odnosu na dolar u 2013. i smatra se jednom od "slabih pet" valuta zemalja u usponu.
Izvoz ne raste dovoljno brzim tempom, delom zbog nedovoljno razvijene infrastrukture i teškoća u dostavi električne energije, što sve odbija investicije globalnih kompanija.
Foto: Beta/AP
