Investicije koje će Crnu Goru izvući iz krize
Kada će i kako Crna Gora izaći iz ekonomske krize zavisiće od realizacije devet velikih investicija, vrednih 3,8 milijardi evra, koje bi, kako je navedeno u analizi makroekonomskih kretanja koju je Vlada usvojila u četvrtak, trebalo da budu završene u narednih pet godina, odnosno do kraja 2018.
Neke od ovih investicija su već započete, poput marine Porto Montenegro i turističko-stambenih kompleksa Luštica bej i azerbejdžanskog u Kumboru, a za neke su investitori poznati, ali se čeka završetak planova ili imovinskih sporova poput Plavih horizonata i podmorskog energetskog kabla za Italiju.
Za drugi blok Termoelektrane Pljevlja u toku je tender za investitora, a preostale tri velike investicije se spominju već godinama, kao što su autoput Bar – Boljare, žičara Kotor – Lovćen i Rudnik uglja i TE Maoče.
Ove investicije prema očekivanjima Vlade tokom izgradnje i kasnijeg korišćenja otvorile bi 10.000 radnih mesta i imale najznačajniji uticaj na rast ekonomije i bruto domaćeg proizvoda BDP.
Većinu navedenih investicija vode poznate svetske kompanije, koje ne bi trebalo da imaju problema sa osiguravanjem novca, a njihov uticaj na crnogorsku ekonomiju zavisiće od uključenja crnogorskih kompanija i radnika i korišćenje domaćih sirovina ili proizvoda.
Planirane investicije u marinu Porto Montenegro, kojom upravlja kompanija kanadskog milijardera Petera Munka, su 100 miliona evra, a u najvećem delu se odnose na proširenje marine za 180 vezova i izgradnju luksuznog hotela Regent.
“Iako model rasta crnogorske ekonomije, koji se zasniva na investicijskoj aktivnosti stranih vlasnika, nije održiv na dugi rok, on će u srednjem roku (pet godina) imati dominantan uticaj na ukupne tokove ekonomske aktivnosti u Crnoj Gori”, navedeno je u jesenjoj analizi makroekonomskih kretanja.
Naredne tri godine Vlada očekuje konstatan rast BDP-a od po 3,5 do 3,8 posto godišnje, a udeo stranih investicija u njemu je najznačajnija stavka od 2,2 do 1,2 postotna boda.
