Uputstva za život koja su i dalje na ceni: Učite od stoika

Ako ste spremni na beg na samu pomen reči ’filozofija’, razumljivo je. Ali, što više znate o filozofskim pravcima i školama i njihovim učenjima, bićete bogatiji za nove perspektive, nova rešenja problema, možda ćete nesvesno sebe menjati na bolje, a možda pronađete odgovore za kojima tragate.

Iako su živeli u starom veku, stoici su razmišljali o problemima koji jednako muče čoveka 21.veka. Tražili su načine da se dođe do mira, ispunjenja i sreće, do jednostavnih uputstava za život.

Šta bi možda trebalo da naučite od stoika, njihovog osnivača Zenona i sledbenika Hrizipa, Seneke, Epikteta?

Smatra se da su iskreni stoici bili mirni i nepokolebljivi koji spoljašnje neprilike i probleme podnose spokojno, bez uznemiravanja i nerviranja (’stoikos’ – miran, ravnodušan, neuzbudljiv). ’Stoički’ podnositi život i sve što vas u svakom danu sačeka, naučili bi vas ovi filozofi. ’Makar vas u vodu i vatru bacali ili čerečili, na krst razapinjali, stoički podnosite nedaće’, rekli bi. I bili su mišljenja da je jedini način da se pobede bol i nevolje je da se stoički podnose.

I u njihovo vreme bili su izuzetno poštovani zbog visokih moralnih standarda. Cenili su vrline razumnost, pravednost i umerenost, savetovali su da se živi u skladu sa prirodom i sopstvenim razumom i da se snažno suprotstavlja impulsima koje stvaraju strast, mržnja, strah, bol. ’Blažen je onaj koji je zadovoljan onim što ima’, i to bi rekli.

Stoici nisu sebe promovisali rečima, već delima.

Za čoveka je najviše dobro ’slobodna duša’ koja prezire slučajnosti i raduje se samo svojoj vrlini. On treba da neguje vrline razuma i da se trudi da ne bude rob svog tela, već da telo bude sluga njegovom razumu.

U bogatstvu, položaju ili slavičovek može da uživa i da se za sve to veže, ali za stoike sve je to u životu stvar sreće, slučajnosti ili sudbine. Bogatstvo, slava ili položaj ne zavise od samog čoveka i zato treba biti prema takvim životnim okolnostima ravnodušan. Jedino što je u vlasti čoveka je briga o vlastitoj vrlini i to je jedino važno. Ali, stoik neće odbaciti sve ove udobnosti, ali ih isto tako neće smatrati za najvišu vrednost već će u njima umereno uživati. Seneka je inače bio jedan od najbogatijih ljudi svog doba.

Stoici bi vam rekli i da je dobro da razmišljate ovako:’Šta je najgore što može da se desi?’. Kada svoju životnu situaciju uporedite sa mnogo gorom, shvatićete da vam i nije toliko loše. Išli bi i u surovu krajnost – zamislite samo da izgubite najvoljenije ili stvari koje vam najviše znače. Tada mnogo više cenite ono što imate i na tome treba da budete zahvalni.

„Kada ste ljuti“, kaže Seneka,“preokrenite svoju ljutnju u suprotno – naterajte sebe da opustite lice, snizite ton, smekšajte glas, hodajte mirno i vaše će se spoljašnje stanje preneti i na unutrašnje“.

I savremeni psiholozi podržavaju ideje stoika da treba povremeno sebi ’ukinuti’ svakodnevna zadovoljstva kako bismo ih više cenili kada im se vratimo. Ovako se vežbaju volja i samodisciplina i postaje se jači i čvršći i zida se snažan karakter. (Preskočite omiljen kolač uz omuljenu kafu na nekoliko dana, a zatim im se vratite.)

I kada napravite pogrešan potez, oprostite sebi i vratite se na ’stazu’. Probajte ponovo. Nema razloga da padate u očaj i da sebe prekorevate. Svaki pad i povratak znači da učite i da sebi radite dobro.

Izvor: BIZLife