Pasivna strategija siromaštva u Srbiji

Sve tanji novčanici uveli su novi način snabdevanja širom Srbije, a na rafovima je sve manje namirnica u standardnom pakovanju, već se prodaju na komad.

Trgovci se prilagođavaju potrošačima, nude robu prema trenutnoj potrebi, pa se tako u „šoping“ ide po dva jajeta, 50 grama salame, 80 grama mlevenog mesa, glavicu luka, limun, pišu Novosti.

U pojedinim radnjama u unutrašnjosti u skromnim mililitrima kupuje se i tečnost za sudove i omekšivač za veš. Ispod tezge se „na komad“ prodaju i cigarete, a sve više apoteka daje lekove „na tabletu“.

I šnicle su sve tanje, kupuju se najčešće po komad, dva, a mesari kažu da im je prodaja opala gotovo za polovinu.
Izmerim mušterijama i dve šargarepe, koliko im treba za ručak, a odavno se pazare po dva jajeta ili 50 grama najjeftinije salame, tek da bude dovoljno za omlet, kaže prodavačica iz jednog beogradskog naselja.

Stručnjaci smatraju da su to klasični primeri pasivne strategije siromaštva i pada kupovne moći, kao i da se osnovne potrebe domaćinstva, nažalost, ne zadovoljavaju u potrebi u kojoj je to normalno.

Nove generacije sve manje su oslonjene na ekonomiju razmene i sve manje porodica ima direktnu vezu sa selom, odakle bi mogla da nabavlja hranu, pa će na tržištu biti sve više takvih trendova, kaže za Novosti sociolog Slobodan Cvejić.

Štednja na hrani i na onome što je važno za život vrlo je veliki problem, a upravo je to ono što je u porastu poslednjih godina.

Na zelenim pijacama voće i povrće odavno se kupuje na komad. Kupuju se po dve paprike, desetak krompirića, ili 200 grama pasulja.

Više od 40 odsto mesečnih primanja domaći potrošači izdvajaju za osnovne namirnice. Poslednjih godina, zbog sve većeg raskoraka između cena namirnica i prosečnih zarada, kupuje se količinski manje hrane, prate se akcijska sniženja i kupuje se roba kojoj uskoro ističe rok.