Kad državi `smeta` jeftiniji kilometar
Moda masovnog ugrađivanja plinskih boca u automobile u Srbiji je na izdisaju, usled sve skupljeg tečnog naftnog gasa čija cena je dostigla 90 dinara.
Razlog tolikom rastu cena nije samo „redovno sezonsko poskupljenje“ kako su se pravdali naftaši, jer zima je prošla, a cena TNG nikako da „ogreje“ vozače.
Analiza Novosti o cenama TNG krajem aprila od 2010. do danas pokazuje da je TNG sada, prosečno skuplji za oko 25 dinara za litar nego pre četiri godine.
TNG će biti sve manje atraktivan za vozače jer je država namerila da poveća svoja zahvatanja u ovom gorivu, objašnjava za Novosti generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Akciza na TNG povećana je 1. januara ove godine za pet dinara po kilogramu i isto se očekuje i narednog 1. januara. Benzin i dizel će, za isti period „dobiti“ akcizu uvećanu za svega 40 para.
Državi jednostavno nije u interesu da sve veći procenat vozača vozi na TNG jer je akciza doskoro, bila dosta manja nego za benzine i dizele. Po državnom zahvatanju, koje iznosi oko 36 odsto od cene litre TNG Srbija je apsolutni lider u regionu.
Naša zemlja je veoma uvozno zavisna kada je TNG u pitanju. Uvozimo ga iz Kazahstana, Rusije, Austrije, Rumunije. Sa oko 20 odsto u snabdevanju tržišta Srbije učestvuju Standard gas i Naftna industrija Srbije.
Srbija ima najveći broj automobila sa TNG uređajima u regionu. Po tom broju može da nam „parira“ samo Bugarska. Kako je TNG sve manje atraktivan opada i broj ugradnji, jer sada zaista treba da se prevali ogromna kilometraža da bi sve veće ulaganje bilo isplativo.
U strukturi potrošnje naftnih derivata u 2013. godini, prema podacima UNKS, najviše se „točio“ dizel, čak 901.000 tona. U rezervoare automobila na benzin nasuto je 391.000 tona. Vozači sa TNG uređajima potrošli su u istom periodu 271.000 tona auto-plina.
