Država mora da shvati značaj obrazovanja
Kad država shvati da je obrazovanje stvar od opšteg interesa bićemo u mnogo boljoj situaciji, izjavio je Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja na BIZLife okruglom stolu „Obrazovanje u Srbiji na ispitu“.
Na potrebu da se ustanove neophodni kadrovi na nacionalnom nivou u narednih deset godina ukazali su svi učesnici okruglog stola, a mimoilaženja je bilo u stavovima šta će doneti Strategija obrazovanja do 2020. godine na čiju realizaciju se čeka već dve godine.
Srbijanka Turajlić istakla je da sama Strategija neće ništa promeniti i da država ne bi ni trebalo da troši novac na njenu realizaciju.
„Pisana je brzo, pred izbore, izglasana je u Vladi i već dve godine čekamo na akcione planove i realizaciju same Strategije“, istakla je Turajlić naglašavajući da Stategija i dalje prepoznaje dualni sistem strukovnih i akademskih studija a ne rešava pitanje razlikovanja diploma koje ne omogućavaju izgradnju profesionalnog puta pojedinca.
Zoran Mašić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja istakao je da Strategija ima viziju koja treba da reformiše obrazovanje i poboljša ukupno stanje na svim nivoima obrazovanja. „Pitanje priznavanja diploma i postignutog stanja na različitim nivoima predstavlja problem za mobilnost studenata što je ujedno i kočnica za potpunu implementaciju Bolonjskog procesa, a kao krivac može se navesti država koja nije dosledno sprovodila Zakon o visokom obrazovanju iz 2005.“
Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja smatra da nije problem u dualnom sistemu i postojanju strukovnih i akademskih studija već što u praksi nije dobro sproveden prelazak iz pojedinih grana u druge, pa nije moguć prelaz sa pojedinih strukovnih studija ma određene akademske programe ili je to značajno otežano. „Dualni sistem ne predstavlja manjkavost strategije. Problem je u realizaciji. Naša akademska zajednica još uvek ne zna da mi imamo strukovne studije.“
Da u postavljanju teorijskih koncepata nema problema, ali da se na njih nailazi u implementaciji ukazao je i Zlatko Stefanović, dekan Pravnog fakulteta Univerziteta Union. On je takođe pokrenuo pitanje finansiranja privatnih i državnih fakulteta ukazujući na činjenicu da su poreski obveznici i oni čija su deca studenti državnih fakulteta i studenti privatnih fakulteta. „Veliki državni fakulteti odavno su već privatizovani“, istakao je Stefanović.
Aleksandar Anderejević, rektor Educons univerziteta, stoga je ukazao na neophodnost rangiranja i postavljanja jasnih standarda za taj proces. kao jednu od presnoti privatnih fakulteta istakao je da su oni, za razliku od državnih fakulteta, u mogućnosti da se brzo prilagode potrebama tržišta i sprovedu akreditovane programe koji će odgovoriti potrebama tržišta.
Država mora da ima jasnu viziju o neophodnim profilima u narednim godinama i na taj način da usmerava budžetska finansiranja. Osnov odobravanja budžetskih kvota sada se vrši prema onome što su pojedine državne institucije akreditovale“, istakao je Mašić.
Prema rečima Mašića nacionalni okvir kvalifikacija možemo očekivati za dve do tri godine. Kako je istakao Siniša Đurašević, prodekan za nastavu Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, da ovaj nacionalni okvir uopšte ne postoji. „Mi smo ovaj proces započeli tek pre šest-sedam meseci, a u Hrvatskoj je trajao punih 13 godina“, rekao je Đurašević i istakao da obrazovanje ne treba da oblikuje privredu, već da tržište oblikuje obrazovanje.
