Andrea Simoncelli: Srpskoj ekonomiji potreban heterodoksni šok
Piše: Andrea Simoncelli, predsednik i generalni direktor Generali Osiguranje Srbija
Nova Vlada Srbije, može da se osloni na podršku ogromne parlamentarne većine, što joj omogućava da pripremi izazovan program važnih reformi, s ciljem jačanja bolešljive srpske privrede. Trenutno imamo klasičnu ’crno-belo’ situaciju. Imali smo izuzetno dobre rezultate koje je ostvarila Narodna banka Srbije u držanju inflacije i devalvacije pod kontrolom, ali smo imali slab rast BDP-a i neodrživo visoku stopu nezaposlenosti. Srpskoj ekonomiji je potreban heterodoksni šok, a čini se da nedavne reforme nove Vlade idu u pravom smeru.
Privlačenje novih investicija je ključ za jačanje dinara i stvaranje novih održivih radnih mesta, jer je proizvodnja uglavnom namenjena izvozu.
Inovativni podsticaji za mala i srednja preduzeća, za nadoknadu troškova doprinosa za novozaposlene, posebno mlade ljude, omogućiće poslodavcima da povećaju radnu snagu, a u manje optimističnom scenariju, isteraće na videlo jedan deo sive ekonomije.
Privatizacija gubitaških kompanija u državnom vlasništvu, kroz zajedničke poslovne aktivnosti sa novim investitorima, pametan je pristup koji će omogućiti da ove kompanije ponovo počnu da ostvaruju profit, smanjujući socijalne posledice prouzrokovane smanjenjem broja zaposlenih. Svi smo svesni viška zaposlenih koji su neaktivni, ali to je problem koji mora postepeno da se reša uz posebne amortizacije kako bi se izbegli socijalni nemiri.
Novi Zakon o radu i dalje reforme u finansijskom sektoru, koje treba da stupe na snagu u julu, veoma su dobri koraci u oblastima u kojima ih je i očekivala poslovna zajednica.
Treba ubrzati reforme u oblasti nekretnina i katastra, jer se građevinska industrija oduvek smatrala pokretačem ekonomskog oporavka.
Naposletku, fiskalni dogovor. Pregovori sa stranim kreditnim institucijama moraju da budu sprovedeni uz objašnjenje posebnosti situacije u Srbiji. Stopa zaduženosti od 62 odsto nije toliko zabrinjavajuća u poređenju sa potencijalom zemlje. Potrebno je povećati prihode, i nakon povećanja PDV-a, mislim da treba povećati i porez na lična primanja koji danas predstavlja 8,2 odsto prihoda Vlade. Ko ima više, mora više i da doprinese oporavku srpske ekonomije.
Nedavna prirodna nepogoda koja je pogodila centralnoistočni deo Srbije, sa preliminarno procenjenom štetom od oko 1,5 milijardi evra, negativno će uticati na rast BDP-a u 2014. Pokazani su i još uvek su u toku, svestrani međunarodni napori za podršku zemlje, koji pokazuju da je Republika Srbija stekla uvažen status kod međunarodne zajednice. Putevi, pruge, energetska postrojenja zajedno sa domaćinstvima i poljoprivredom najviše su pogođeni poplavama i Vlada će morati da interveniše kako bi smanjila teškoće ljudi. Nedostatak osiguravajućeg pokrića naravno neće pomoći da se olakšaju troškovi popravke, ali to je ’una tantum’ događaj koji neće ugroziti budući rast.
