Hrana za mozak
Pored brojnih saveta kako što bolje organizovati dan i povećati produktivnost, ne treba zanemariti ishranu, jer ono što jedemo može da utiče na to kako mislimo. Mozak je najveći potrošač kiseonika i energije u telu i treba mu obezbediti dovoljno adekvatnog ’pogonskog goriva’ kako bi bio u stanju da završi sve zadatke i izbori se sa stresom.
Za mozak, kao i za ostatak tela, optimalno je imati više malih obroka dnevno, čime se postiže kontinuiran i aktivan rad. Masti grade mozak, proteini ga ujedinjuju, ugljeni hidrati mu daju snagu, a mikronutrijenti brane. Stoga ishrana treba da bude raznovrsna, kako bi uneli sve neophodne sastojke.
Žitarice
Opšta je preporuka da se za pravilnu ishranu mozga i uopšte celog organizma uzimaju takozvani sporo razgradivi ugljeni hidrati, koje najvećim delom unosimo preko žitarica.
Bobičasto voće
Moćna kombinacija antioksidanasa koju sadrži bobičasto voće može da poboljša sposobnost pamćenja i motoričke sposobnosti. Ukoliko se jedu sa orašastim plodovima punim ulja ili avokadom, održavaju mladalačku fleksibilnost ćelijskih membrana mozga. Avokado takođe snižava krvni pritisak, a hipertenzija je jedan od uzročnika pada kognitivnih sposobnosti. Borovnica je kraljica među antistres namirnicama. Samo jedna šaka ovog voća obezbediće vam dovoljno vitamina C, koji direktno utiče na moždane impulse, stvaranje neurotransmitera i štiti mozak od slobodnih radikala.
Snažni antioksidansi
Neuroni su veoma osetljivi na dejstvo slobodnih radikala, stoga ih treba zaštititi antioksidansima. Najbolji izbor su citrusi – što šareniji, to bolji. Postoje dokazi da likopen, crveni pigment iz paradajza, koji je snažan antioksidans, takođe čuva moždane ćelije od slobodnih radikala.
Jezgrastvo voće
Orašasti plodovi, poput badema, oraha, lešnika, pistaća, su na samom vrhu lestvice namirnica bogatih vitamninima B2 i E, magnezijumom i cinkom. Magnezijum je iskusan borac protiv stresa i umora, vitamin E antioksidans, a cink umanjuje stres.
Povrće
Zeleno lisnato povrće, poput spanaća i zelene salate, sadrži folate, posebnu grupu jedinjenja koja razlažu toksične supstance nakupljene u mozgu. Kelj, spanać, peršun i brokoli su najbogatiji vitaminom K koji takođe pojačava moždane funkcije i popravlja sposobnost pamćenja. To čini sprečavanjem oksidativnih procesa nervnih ćelija, iako sam vitamin K nije antioksidans.
Riba
Novija istraživanja kao jednu od najvažnijih komponenti u pravilnoj ishrani mozga preporučuju Omega-3 masne kiseline. Riba, a pogotovo losos i sardine, veoma su bogate ovim supstancama neophodnim za sve moždane aktivnosti.
Crna čokolada
Sadrži snažne antioksidanse i prirodne stimulanse koji pojačavaju koncentraciju i stimulišu proizvodnju endorfina.
Borci protiv stresa
Špargle su bogate jednim od vitamina B kompleksa – folnom kiselinom, koja dokazano umanjuje loše raspoloženje i stres.
Riba je bogata vitaminima B6 i B12 koji su najvažniji za sintezu seratonina, hormona sreće.
Tripofan koji se nalazi u čurećem mesu je aminokiselina koja mozgu ’naređuje’ da luči seratonin, hormon sreće.
Banane, čiji su plodovi bogati vitaminima B kompleksa i raznim mineralima, smiriće vas ukoliko ste napeti i time vam omogućiti jasan tok misli i konstruktivno rešavanje zadataka u momentima stresa.
