Ne dajte da vas prevare: Ovo su trikovi kojima se restorani služe!
Svima nam je poznato da je organizacija supermarketa jedan potez sa predumišljajem, koji ima za svrhu navođenje mušterija da kupe i neplanirane namirnice; tako je i kreiranje menija i autentičnog iskustva koje će navesti goste restorana da potroše više novca tehnika, a neki bi rekli čak i nauka!
Ovo su najčešći psihološki trikovi kojih mi nismo svesni, a koje restorani koriste u cilju većeg profita.
Ne koriste znak za valutu.
Kada restorani uključe skraćenicu za valutu na kraju cene, ovaj suptilan potez podseća goste da troše pravi, opipljivi novac. Kada je u pitanju samo ’apstraktna’ cifra na meniju, po istraživanju koje je odradio Cornell University School of Hotel Administration gosti u proseku troše i po dvadeset odsto više po obroku, zato se restorani često odlučuju za ovaj bezvalutni izgled menija.
Prevare nas brojevima.
Kada restorani koriste cene poput 1299 RSD ili 895 RSD oni se oslanjaju na ljudsku tendenciju da zaokružuju brojeve na način koji im izgleda povoljniji, ali budite oprezni i svesni prave vrednosti onoga što naručujete.
Koriste se stilskim ulepšavanjem.
Utvrđeno je da kada su stavke na meniju nazvane primamljivim imenom i kada je pored liste sastojaka uključen i način pripreme jela, gosti restorana do kraja obroka ostave i do dvadesetisedam odsto više novca u restoranu.
Koriste ’izvorne nazive’. Da li ste se ikada zapitali zašto restorani koriste nazive kao što su ’Lo Mein’ za nudle sa povrćem ili pasta Quattro Formaggi, umesto špagete sa četiri sira? Ovo je još jedna iskalkulisani trik kojima se restorani služe jer je opšte poznato da gosti vole da naručuju autentičnu hranu.
Koriste skupa jela kao mamac.
William Poundstone, autor knjige "Priceless: The Myth of Fair Value" tvrdi da restorani i ne očekuju da uzmete najskuplju stvar sa menija, to jelo zapravo samo služi kao psihološka zamka na osnovu koje će vam sva ostala delovati značajno jeftinije nego što su zapravo.
Jedan od ovakvih primera je takozvano ’braketiranje’, odnosno nuđenje malih i velikih porcija istog jela. Gost restorana nikada ne zna koliko je veća ’velika porcija’, pa po refleksu naručuje manju porciju jer mu cena deluje prihvatljivije. Restorani međutim predviđaju ovakvu odluku pa ’malu porciju’ naplaćuju neznatno manje, a služe je značajno manjom od ’velike porcije’.
Znaju kako čitate!
Mnoge studije su proučavale način na koji ljudi čitaju menije i šta je to što im privlači pažnju. Jedna korejska studija je utvrdila da čak trećina ispitanika naručuje prvu stvar koja im zapadne za oko. Zato većina restorana pozicionira svoja najprofitabilnija jela u gornji desni ugao jelovnika (jer je to mesto gde nam pogled instinktivno najčešće poleti).
Ovaj trik ide ruku pod ruku za prethonim trikom gde većina restorana u gornji desni ugao stavljaju najskuplje cene, koje će učiniti da nam ostatak jelovnika izgleda znantno jeftiniji.
Ono što mi naivni gosti zovemo: ’romantična atmosfera’ je u stvari atmosfera za trošenje
Prema istraživanju rađenom na univerzitetu u Leicesteru, klasična muzika ohrabruje ljude da bez stresa troše više novca. Manje sofisticirana pop muzika smanjuje profit restorana do čak deset odsto jer se ljudi u ovakvom ambijentu ne osećaju imućno i uticajno.
Takođe, suptilan miris narandže pospešuje da gosti troše ’opuštenijom rukom’, a i miris lavande ima sličan efekt.
