Siromaštvo i poplave `koče` socijalni razvoj u Srbiji
Srbija je zauzela 77. mesto među 187 zemalja po indeksu socijalnog razvoja (HDI) za 2013. godinu, koji je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Tokiju.
Prema rečima Helen Clark, administratorke UNDP, koja je predstavila Izveštaj o socijalnom razvoju, u Srbiji se socijalni razvoj i dalje kreće uzlaznom putanjom. Za godinu 2013, HDI u Srbiji iznosi 0,745, što spada u kategoriju visokog ljudskog razvoja i stavlja zemlju na 77. mesto.
Između 1990. i 2013, HDI u Srbiji je porastao sa 0,726 na 0,745, što predstavlja uvećanje od 2,6 posto, ili prosečni godišnji rast od 0,11 odsto. Srbija deli ovo mesto sa Jordanom. Glavni porast se odnosi na životni vek po rođenju (za 4,2 godine) i prosek godina školovanja (za 2,1 godinu).
Oni koji su u višestruko nepovoljnom položaju kada je reč o obrazovanju, zdravlju i životnim standardima, čine 3,1 odsto populacije, i postali su još siromašniji. Intenzitet njihovog siromaštva porastao je sa 38,3 odsto u 2005. na oko 40 procenata u 2010. Prosečan godišnji rast od 0,34 odsto u Srbiji između 2000. i 2013. najniži je u regionu.
Izveštaj se pojavljuje u ključnom trenutku za Srbiju, jer se na osnovu procene potreba za oporavak od posledica poplava, predviđa da u 2014. HDI može pretrpeti pad usled manjih prihoda i otežanog pristupa obrazovanju i zdravstvenim uslugama. Pored ovoga, verovatno će se povećati broj lica koja žive ispod granice siromaštva.
Indeksom socijalnog razvoja UN izražava se kvalitet života na temelju podataka o životnom veku, pristupu obrazovanju i prihodima, kao i bruto domaćem proizvodu po stanovniku.
Lista UN je podeljena na četiri grupe od po otprilike 45 zemalja ocenjenih po stepenu socijalnog razvoja, a Srbija se i ovaj put našla u drugoj grupi, koju čine "zemlje sa visokim stepenom socijalnog razvoja".
U toj grupi se nalaze i Crna Gora (na 51. mestu), Makedonija (84. mesto) i Bosna i Hercegovina (86), kao i dve članice Evropske unije, Rumunija i Bugarska, na 54. odnosno 58. mestu. Od ostalih država iz regiona, Slovenija je zauzela 25. mesto, a Hrvatska 47. mesto.
Najvišu grupu "zemalja sa veoma visokim stepenom socijalnog razvoja" predvodi Norveška, a za njom slede Australija, Švajcarska, Holandija, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Novi Zeland, Kanada, Singapur, Danska, Irska i Švedska.
U trećoj grupi, "zemalja sa srednjim stepenom socijalnog razvoja" nalaze se zemlje poput Maldiva (103. mesto) i Egipta (110. mesto), a u najnižoj grupi "zemalja sa niskim stepenom socijalnog razvoja" uglavnom su države sa afričkog kontinenta.
Svetu preti kriza, sukobi, rast cena, nezaposlenost…
Prema ovom izveštaju, napredak na planu produženja ljudskog životnog veka, obrazovanja i prihoda sve više usporava zbog prirodnih katastrofa, pogrešnih politika vlada i rastuće nejednakosti u svetu gde 85 najbogatijih ljudi poseduju jednaku količinu bogatstva kao i 3,5 milijardi najsiromašnijih.
"Zbog gotovo jedne trećine svetske populacije koja živi u siromaštvu ili kojima preti siromaštvo, vlade zemalja sveta bi morale da postave više prioritete na planu otvaranja novih radnih mesta, kao i da osiguraju osnovnu socijalnu zaštitu", navodi se u izveštaju.
Više od 2,2 milijarde ljudi je siromašno ili blizu siromaštva, dok finansijske krize, prirodne katastrofe, rastuće cene hrane i krvavi sukobi prete da samo dodatno pogoršaju problem. Iako je siromaštvo u padu širom sveta, rastuća nejednakost i strukturalni problemi ostaju ključna pretnja, zaključuje se u izveštaju.
