Još oštrije sankcije Rusiji i tu nije kraj

Evropska unija pooštrila je ekonomske sankcije protiv Rusije, u nadi da će primorati Moskvu da promeni politiku kad je reč o Ukrajini, a američki državni sekretar John Kerry upozorava da i Vašington priprema nove sankcije.

"Postignut je politički sporazum o paketu ekonomskih sankcija", rekao je portparol diplomatske službe EU, nakon višečasovnog sastanka ambasadora 28 država članica Unije u Briselu, preneo je AFP.

Nove mere prevazilaze mere zamrzavanja sredstava i zabrane viza koje su dosad uvedene i nameću ograničenja u finansijskom, vojnom i energetskom sektoru kako bi Rusija platila veću cenu kontinuirane intervencije i podrške koju pruža proruskim aktivistima u Ukrajini, navodi francuska agencija.

Ubrzo nakon što je EU postigla dogovor o novim merama, Kerry je izjavio da i SAD pripremaju nove sankcije Rusiji zbog uloge koju ima u raspirivanju krize u Ukrajini, javile su agencije.

U procesu smo pripreme dodatnih sankcija, zajedno sa Evropom, rekao je Kerry. On je, međutim, dodao da ruski predsednik Vladimir Putin još uvek "ima izbora" s obzirom na njegovu sposobnost da utiče na proruske aktiviste.

Šefovi država i vlada Francuske, SAD, Nemačke, Britanije i Italije potvrdili su dan ranije "nameru da usvoje nove mere protiv Rusije".

Među novim merama je, pre svega, mogućnost ograničenja pristupa ruskih banaka evropskim tržištima kapitala, što bi moglo da ugrozi preduzeća za pružanje finansijskih usluga koja posluju u Rusiji, navode francuski mediji.

U mere koje će biti uvršćene u novi paket spada i novo zamrzavanje bankovnih računa i zabrana boravka osobama iz bliskog okruženja predsednika Putina, kao i zabrana prodaje oružja, osetljivih tehnologija u domenu energetike i proizvoda sa dvojnom upotrebom u civilne i vojne svrhe.

Mnoge države članice EU, među kojima Nemačka i Italija, imaju značajne ekonomske veze sa Rusijom koja, takođe, snabdeva evropski blok trećinom potrebnog gasa, zbog čega je Briselu teško da sledi Vašington u usvajanju strožih sankcija Moskvi.

Međutim, rušenje malezijskog aviona 17. jula, za koji se veruje da su ga oborili proruski aktivisti na istoku Ukrajine raketom proizvedenom u Rusiji, radikalno je promenilo situaciju zbog čega se ideja o širim i strožim ekonomskim sankcijama našla u vrhu agende EU, zaključuje AFP.

Poslednji paket sankcija SAD, uveden 17. jula, odnosio se na ruske kompanije Rosneft, drugu najveću gasnu kompaniju Novatek i treću najveću banku Gazprombank, kao i više drugih banaka, pojedinaca i proizvođača naoružanja Kalašnjikova.