Majstor viralnog marketinga: Koliko vremena da posvetite IDEJI

Nedavno procenjenjena vrednost medijske internet kompanije BuzzFeed iznosi 850 miliona dolara, što je tri puta više od cene po kojoj je prošle godine osnivač i generalni direktor Amazona, Jeff Jeff Bezos, kupio Washington Post. Očigledno je da tradicija Washington Posta duga 137 godina ne može da parira novom marketinškom pristupu medijima koji ima BuzzFeed.

Osnivač kompanije i specijalista za viralni marketing, Jonah Perreti, kaže da se u novom pristupu u medijima treba ugledati na Mormone. Mormonizam se poslednjih decenija u Americi naglo rasprostranio prevashodno iz razloga što oni, koji praktikuju ovu veru, poklanjaju podjednaku pažnju, načinu na koji šire svoju poruku kao i samoj poruci koju pokušavaju da prenesu. „Svi mi u marketinškoj industriji možemo da učimo od Mormona. Pola svog vremena trebalo bi da provedete razmišljajući o ideji, a drugu polovinu vremena o načinu na koji ćete tu ideju promovisati”, kaže Peretti.

BuzzFeed, za osam godina koliko postoji, nije shvatan tako ozbiljno u svetu medija kao što je to slučaj danas. Za ovaj sajt se vezivao pojam zabave, ali ne pojam sadržaja, ali se te stvari polako menjaju. Zahvaljujući inovativnom preduzetniku kakav je Peretti, BuzzFeed počinje da se bavi ozbiljnijim temama, pokrivajući političke sukobe na istoku i baveći se istraživačkim novinarstvom pod uredništvom dobitnika Pulicerove nagrade Marka Schoofsa.

Jonahu Perrettiju ovo nije prvi značajan uspeh u preduzetništvu. Prošle godine je zaradio pozamašnu sumu kada je prodata online medijska kuća Huffington Post čiji je on suosnivač. Zanimljivo je da je Peretti i tvorac reblogovanja ili retvitovanja, kako se taj postupak zove na Twitteru.

Ali kako je Peretti, učitelj iz Nju Orleansa, postao uspešan preduzetnik i specijalista za viralni marketing? Šta je bila njegova prednost u odnosu na milione ljudi koji su koristili internet, ali nisu mogli da uoče na koji način mogu da pokrenu biznis i zarade novac u ovom virtuelnom svetu?

Sve je počelo sa jednim mailom upućenom kompaniji Nike. Naime, Nike je 2001. otvorio online prodavnicu putem koje su ljubitelji ovog brenda mogli da personalizuju svoje patike tako što bi izabrali reč koju bi vam Nike izvezao na njima. Ova usluga je reklamirana kao izraz ličnih sloboda za koju se Nike inače zalagao.

Peretti  se te 2001. vratio na studije i dobio ideju da kompaniju Nike nauči lekciju o poštovanju ljudskih prava. Ironija je u tome što se kompanija Nike zalagala za lične slobode, a godinama unazad je kritikovana zbog uslova za rad u fabrikama koje su se nalazile mahom u Aziji. Da bi na taj problem skrenuo pažnju Peretti je od Nikea tražio da na njegovim patikama napišu Sweatshop, čime je navodno želeo da oda poštu jeftinoj radnoj snazi koja je te patike napravila. Ovaj zahtev je odbijen više puta, što se pretvorilo u prepisku mejlovima i nadmudrivanje sa jednim od predstavnika kompanije. Kada su iz Nikea definitivno javili da ne žele da mu izađu u susret, Peretti je izrazio želju da mu se pošalje fotografija u boji, vijetnamske devojčice koja je ušila njegove patike.

Ovu prepisku, Peretti, je prosledio nekolicini prijatelja i kolega, a ona se, od tako malog broja ljudi, viralno proširila internetom i stigla do miliona korisnika širom sveta.

Do tog momenta, Peretti je svoje obrazovanje na postiplomskim studijama usmerio na primenu tehnologije u obrazovanju. Ali onda pravi zaokret, počinje da se interesuje za društvene mreže, za kulturu interneta i nove načine online deljenja sadržaja.

Perreti to objašnjava ovako: „Otišao sam na MIT da bih se bavio načinima na koji tehnologija pomaže i utiče na obrazovanje. Onda se desio ovaj mail i postao sam opčinjen mrežama. Lutao sam po studentskom kampusu tražeći ljude koji su stručnjaci u toj oblasti… Postao sam dobar prijatelj sa Duncanom Wattsom koji je bio matematički sociolog.., a on mi je rekao da su zapravo ove stvari na internetu anomalije i da ja to ne mogu ponovo da uradim. Nakon toga sve što sam želeo jeste da dokažem da mogu to isto da ponovim“.

U tom periodu niko na internetu nije pokušavao da tendeciozno napravi sadržaj koji će se viralno raširiti po mreži. Nije postojao YouTube, nisu postojali ni Facebook ni Twitter. Perettiju je bilo izuzetno interesantno kako nešto što možeš da smisliš za vikend, ako je duhovito, provokativno ili politički, može da stigne do miliona ljudi.

Izgleda da su Perettiju ideje često dolazile usput, mnoge stvari za sebe nije planirao, ali su se ipak desile. Nikada nije bio zainteresovan za biznis, a pogotovo nikada nije mislio da će postati biznismen. Takođe, nikada nije mislio da će se baviti novinarstvom i da će na neki način redefinisati profesiju za potrebe novih načina konzumiranja medija. Ali nekako se našao i snašao u svemu tome.

Dok je Huffington Post, sa inovatovnim pristupom medijima, kreirajući sadržaj isključivo za internet, a ne prilagođavajući sadržaj drugih medija za internet, radio dobro, Peretti je otvorio kompaniju BuzzFeed kako bi zadovoljio ličnu radoznalost.

„Otvorio sam BuzzFeed više kao labaratoriju, u pokušaju da razumem različite stvari o kojima sam razmišljao“, kaže Peretti o svom sajtu, koji je primarno postao popularan po slikama, videima i GIFovima mačaka, koje su nakon toga zaposele internet. Izgleda da ipak Perettijeva radoznalost nije ubila, već rodila mačku.

Danas, pored toga što želi da zabavi, BuzzFeed želi da informiše i motiviše svoje čitaoce, da razvija svoj brend i poboljšava sadržaj dok ne postane najbolji digitalni medij na svetu.

Ko objavljuje na BuzzFeedu?

U proseku na BuzzFeedu se dnevno objavi 378 postova. Njih pišu zaposleni unutar firme, dopisnici kao i predstavnici Buzzfeed zajednice. Da bi se postalo deo zajednice, neophodno je otvoriti nalog, napisati post i predložiti uredništvu da ga objavi. Novi pisci mogu da predlažu jedan tekst dnevno, ali kada napišu post koji postane popularan oni dobijaju ’Mačiju snagu’, a sa njom i određene privilegije. Čitaoci postove nagrađuju bedževima kao što su LOL, Cute, OMG, WTF i Trashy.

Ulaganje u posao

Prve investicije u BuzzFeed su se desile 2008. i bile su u vrednosti od tri i po milion dolara. Poslednja investicija, koja se desila nedavno, je i najveća do sada. Inesticiona firma Andreessen Horowitz je uložila 50 milion dolara u ovu internet kompaniju. Investitori iz Silikonske doline su prethodnih godina investirali u Facebook, Twitter, Skype i Pinterest, što govori da umeju da izaberu buduću vodeću internet kompaniju.
 

Foto: YT screenshot