Svaki treći radnik neprijavljen
Svaki drugi prijavljeni radnik u privredi nije prijavljen na celu platu, dok je svaki treći neprijavljen, pokazalo je istraživanje koje su sproveli Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID.
"Svaki treći poslodavac priznaje da bar deo novca isplaćuje u gotovom", izjavio je Predrag Kurčubić, predstavnik agencije Ipsos Strategic Marketing, koji je za NALED sproveo istraživanje na uzorku od 250 preduzeća.
Programski direktor NALED Jelena Bojović podsetila je da je ovo drugo po redu istraživanje o stavovima privrede o sivoj ekonomiji, i da je u oba istraživanja bio visok procenat privrednika koji su rekli da zbog sive ekonomije moraju da otpuštaju radnike i da im smanjuju plate.
"U prethodnom istraživanju to je izjavio svaki drugi privrednik, a u najnovijem, tako se izjasnilo 28 odsto ispitanika. Procenat je svakako visok", rekla je Bojović.
Rezultati su pokazali i da privreda ne veruje da će firme koje posluju mimo zakona trpeti sankcije. Samo tri od 10 privrednika veruje da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena, a svaki peti misli da će to preduzeće biti kažnjeno.
Privrednici su u visokom procentu (70 odsto) istakli da postojanje sive ekonomije nije opravdano, a ohrabruje i podatak da je sa 42 na 48 odsto porastao udeo onih koji tvrde da je država odlučna da se izbori sa ovim problemom.
Svaki drugi privrednik, ipak, ne bi prijavio nelojalnu konkurenciju, jer smatra da je to posao državnih institucija, dok 52 odsto anketiranih imaju zamerke na rad inspektora i mišljenja su da kontrolišu samo male kompanije, koje nemaju finansijsku moć ili politicku zaštitu.
Na drugom mestu liste zamerki je podmitljivost, a treće mesto dele neobučenost i nekoordinisanost inspektora u smislu čestih poseta jednoj firmi, dok nema nijedne kod konkurencije.
Govoreći o birokratiji, Kurčubić je rekao da je primetno da su privrednici najmanje zadovoljni šalterima sa kojima se najčešće sreću, iako na njima ne provode najviše vremena, kao što su šalteri banaka, RFZO, Poreske uprave, katastra.
Kako se pokazalo, privreda bi na prvo mesto liste prioriteta Vlade Srbije stavila suzbijanje sive ekonomije, a pojedini su u vrh liste svrstali smanjenje poreza i doprinosa, kao i reformu javnog sektora.
Promena koju su pozitivno ocenili u odnosu na prethodnu anketu, jeste uklanjanje restriktivnih pravila zapošljavanja usled izmena Zakona o radu.
