Počela izgradnja Južnog gasnog koridora
Na azerbejdžanskom gasnom polju Šahdeniz svečano je položen kamen temeljac Južnog gasnog koridora (TANAP–TAP), koji bi trebalo da bude gasna konekcija do Italije, preko Jadranskog mora, gde bi trebalo da se uključi i Crna Gora.
Kamen temeljac su zajednički postavili šefovi vlada i zemalja učesnica u izgradnji koridora, među kojima i crnogorski premijer Milo Đukanović koji je istakao da početak izgradnje Južnog gasnog koridora ima za ovo vreme značaj koji je pre dvadeset godina za svet imao "Ugovor stoleća".
To je period koji nesporno svedoči o dinamičnom prosperitetu Azerbejdžana. Takođe, o brzim promenama u oblasti energetike na nacionalnom, i na globalnom planu. I o stalnom rastu potreba za novim izvorima energije svuda u svetu, rekao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, Crna Gora je od početka u ovom projektu, i to od Memoranduma o razumevanju u Tirani, preko prošlogodišnje Konferencije u Bakuu na kojoj je doneta odluka o realizaciji ove investicije, do današnjeg početka radova, koji čini izvesnom budućnost gasovoda TANAP–TAP. Kako je Đukanović naveo na njega bi se priključio Jadransko-jonski gasovod (IAP) kroz Albaniju, Crnu Goru, BiH i Hrvatsku.
Crnoj Gori, kao i našim susedima, i zemljama Evropske unije, otvara se potpuno nova energetska perspektiva, naglasio je on i podsetio da je Crna Gora usklađena sa energetskom strategijom EU, čiji su prioriteti nesmetano snabdevanje energijom i konukurentno energetsko tržište.
Za Crnu Goru gasifikacijom počinje nova era razvoja. To će značiti povoljnije uslove za nove investicije, i za otvaranje novih radnih mesta. Nadamo se da će to osnažiti i istraživanja nafte i gasa u crnogorskom podmorju, naglasio je Đukanović.
On je dodao i da su zajednički napori u izgradnji gasovoda TANAP–TAP i IAP primjer uspešne međunarodne saradnje i u ispunjavanju ciljeva iz evropske Energetske strategije.
Gasni put novog gasovoda počinje sa najvećeg azerbejdžanskog gasnog polja Šahdeniz i transanadolijskom rutom ide preko Gruzije, Turske, Bugarske i Grčke.
Gasovod se nastavlja na trans-jadransku rutu, preko Jadranskog mora i Albanije, a završava na jugu Italije. Tu bi trebalo da se uključi i Crna Gora i to krakom jadransko-jonske trase.
Gasovod bi do Albanije trebalo da stigne za četiri godine, dok još uvek nije poznato kada će njegovi delovi doći do Crne Gore, BiH i Hrvatske. To zavisi od dinamike obezbeđivanja novca za gradnju gasovoda, čija je jadransko-jonska trasa, kroz četiri države regiona, duga 516 kilometara.
Foto: Vlada Crne Gore
