Pablo Neruda: O tome šta je sve u životu zabranjeno
Kada su ga jednom upitali: „Šta bi od svojih stvari spasio od požara?“, on je odgovorio: „Verovatno ništa. Zašta će mi one trebati? radije bih spasao devojku…ili dobru kolekciju detektivskih romana…što bi me zabavilo daleko više nego moje sopstvene knjige.“ Ali daleko od toga da Pablo Neruda nije voleo svoju poeziju, voleo ju je kao što je voleo život i politiku kojom se, kao borac za društvenu ravnopravnost, bavio celog života.
„Nikada nisam razmišljao da je moj život podeljen između poezije i politike“ rekao je Neruda kada je ispred komunističke partije objavio svoju kandidaturu za predsednika Čilea, „Ja sam Čileanac koji decenijama u nazad poznaje nesreću i poteškoće našeg nacionalnog opstanka i koji je uzeo učešće u svakoj patnji i radosti naroda.Ja njima nisam stranac, ja dolazim od njih, ja sam deo naroda…uvek sam osećao da je moj poziv i moja dužnost da služim čileanskom narodu mojim akcijama i mojom poezijom. Živeo sam pevajući i braneći njih.“
Neruda je za života postao i danas se smatra pesnikom naroda. „Svima je njegova poezija bliska, bilo da je u pitanju romantični Čileanac ili borbeni Čileanac. Neruda je predstavnik svih nas, ne samo radnika. On predstavlja studente, domaćice, direktore, koje privlači poezija“ kaže jedan radnik na građevini u dokumentarnom filmu o možda najvećem pesniku Latinske Amerike.
Autentičnost njegovih pesama je u tome, što je on svoj život pretočio u poeziju. „Život pesnika se mora oslikavati u njegovoj poeziji. To je zakon umetnosti i zakon života.“
Neruda je preminuo na današnji dan 1973. godine, samo dve godine od kako mu je dodeljena Nobelova nagrada za književnost, nakon uspešne diplomatske karijere i ispunjenog i srećnog života, voljen i poštovan širom sveta.
Kako je Neruda živeo i šta je naučio u svom životu pročitajte u pesmi ’Zabranjeno je’:
Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči, probuditi se u danu a ne znati šta činiti, biti uplašen svojih vlastitih uspomena.
Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono što želiš, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvariš svoje snove.
Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokušati razumeti šta ste sve proživeli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.
Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.
Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog, biti uplašen od života i onoga čime te život obavezuje, ne živeti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.
Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboraviš nečiji smeh i oči, sve samo zato što njegov put više ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost i zameniti je njegovom sadašnjošću.
Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge, misliti da je njihov život vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.
Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da život ono što daje takođe i uzima.
Zabranjeno je ne tražiti sreću, ne živeti život s pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek možemo biti bolji;
Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti…
