Reči ponosnog učitelja: Možete pobediti i kad vas nadvladaju
John Wooden (1910-2010) je bio američki košarkaški trener i nastavnik engleskog jezika. U svojoj karijeri je postigao neverovatne uspehe, ali je uvek bio posebno ponosan na svoju ulogu učitelja u životima mnogih mladih ljudi. Sa svojim univerzitetskim timom sa UCLA, u periodu od 12 godina, osvojio je nacionalno prvenstvo deset puta. Ali njegov pristup mladim sportistima je bio nesvakidašnji. On je bio jedan od retkih trenera koji je sport stavljao na sekundarno mesto, iza obrazovanja. Smatrao je da postoje bitnije stvari u životu od novca, moći i prestiža, i želeo je da definiše uspeh na način, na koji je on dostižan svima. U svom TED govoru je to objasnio ovako:
„Želeo sam da smislim nešto što bi od mene napravilo boljeg nastavnika mladima pod mojim nadzorom – bez obzira da li je to na fizičkom ili u učionici na času engleskog – nešto ka čemu bi težili, osim veće ocene u učionici, ili poena na sportskom takmičenju.
Znao sam kako je to g. Vebster definisao uspeh: skupljanje materijalnog imetka ili sticanje pozicije moći i prestiža ili nešto tako – možda vredna postignuća, ali ona koja po mom mišljenju nisu znak uspeha. Tako sam želeo da smislim nešto svoje.
Smislio sam svoju definiciju uspeha, a ona je: mir koji se postiže samo kroz samozadovoljstvo iz znanja da si se potrudio da uradiš najbolje što si sposoban da uradiš. Verujem da je to istina. Ako se potrudiš da uradiš najbolje što možeš, da pokušaš da poboljšaš situaciju koja postoji za tebe, mislim da je to uspeh. Mislim da drugi ne mogu da sude o tome. Mislim da je to kao karakter i reputacija. Vaša reputacija je ono kako vas vide; vaš karakter je ono što vi zaista jeste. Mislim da je karakter mnogo bitniji od onoga što ljudi misle da vi jeste. Nadate se da će obe stvari biti dobre, ali ne moraju biti iste.“
On je svoju ulogu učitelja shvatao veoma ozbiljno, znao je da je to veoma odgovoran posao, jer pruža mogućnost da utičete, ponekad i u izuzetnoj meri na tuđe živote, a isto tako je znao da da je to posao koji neizmerno nagrađuje onog koji mu se posveti, a na to ga je inspirisao govor jedne učiteljice, kada su je pitali zašto predaje :
„Pitaju me zašto predajem a ja im odgovaram: Gde bih našla tako sjajno društvo? Tu sedi državnik – jak, nepristrasan, mudar, novi Danijel Vebster, britkoga jezika. Pored njega sedi doktor- čija hitra ruka može da zaleči kost ili zaustavi krv da ne teče. A tu je i graditelj – koji uvis diže luk na crkvi, gde sveštenik može da širi reč božju i povede posrnulu dušu da dotakne Hrista. Svuda je skup učitelja, zemljoradnika, trgovaca, radnika, onih koji rade, glasaju, grade, planiraju i mole se za sjajnu sutrašnjicu. Rekla bih, možda ne vidim crkvu i ne čujem reči ili ne jedem hranu koju uzgajaju njihove ruke. Ali možda jednom hoću. Kasnije bih mogla da kažem, nekad sam ga poznavala i bio je slab, ili jak ili hrabar ili veseo. Poznavala sam ga nekad, ali je bio samo dečak. Pitaju me zašto predajem i odgovaram: Gde bih našla tako sjajno društvo?"
Wooden je dugo razmišljao i smislio ‘piramidu uspeha’ koja mu je, kako on smatra, pomogla da postane bolji nastavnik. Njegova pitamida je sastavljena od blokova, a u njenoj osnovi se nalaze vrednoća i zainteresovanost, odnosno naporan rad i uživanje u tome što radire na putu ka vrhu. Na samom vrhu piramide se nalaze vera i strpljenje. „Kažem vam, šta god da radite , morate biti strpljivi“ kaže Wooden.
Još jedna od velikih inspiracija za Woodena je bio njegov otac, koji je bio farmer, ali je svako veče nalazio vremena da svojoj deci čita poeziju. On ga je naučio mnogim lekcijama u životu, a jedna od bitnijih je bila : „Ne kukaj. Ne prigovaraj. Ne nalazi izgovore. Samo izađi tamo, i šta god da radiš, uradi to kako najbolje umeš. Niko ne može više od toga.“
Zbog toga prema Woodenovom mišljenju nije sve crno belo, i svaka pobeda nije uspeh, niti je svaki poraz neuspeh : „Moja je zamisao da možete izgubiti kada nadvladate nekog u igri. A možete i pobediti kad vas nadvladaju.“
Pogledajte video govora sa srpskim titlom:
