Beskrajna težnja ka budućnosti: Šta je suština, a šta njen privid
Britanski filozof Alan Watts je poznat kao pionir zen učenja u zapadnoj kulturi, ali i po svojoj sposobnosti da razjasni hroničnu težnju u kulturi društva, da se brkaju suštinske stvari sa njihovim prividom. On je vlo dobro znao kako da razbije iluzije, sučeljavajući privid sa onim što je zapravo sadržaj, stavljajući uverenje nasuprot vere, novac nasuprot bogatstva, produktivnost nasuprot prisustva, podsticaj nasuprot mudrosti ili profit nasuprot svrhe.
U antologiji ’Does It Matter? Essays on Man’s Relation to Materiality’ Watts piše o čovekovom odnosu prema sadašnjem trenutku i beskranoj težnji ka budućnosti. On kaže:
„Šta je to ’dobro’ kojem težimo radeći i jedući stvari koje bi trebalo da su dobre po nas? Ovo pitanje je strogo tabu, jer kada bi se zaista istražilo, cela ekonomija i društveni poredak bi mogli da padnu, i morali bi biti reorganizovani. To bi bilo isto, kao kada bi magarac saznao da nikada neće dohvatiti šargarepu, koja visi ispred njega i tera ga da trči. Jer dobro, kojem težimo, postoji samo, i jedino u budućnosti. To je zato što ne možemo da prihvatimo čulnu i materijalnu sadašnjost i najsrećniji smo kada očekujemo dobre stvari, a ne kada se one dešavaju. Mi se do te mere radujemo zadovoljstvima koja dolaze, i jurimo njima u susret toliko brzo, da ne možemo da usporimo i uživamo u njima kada ona jednom dođu. Stoga smo mi civilizacija koja pati od hroničnog razočaranja – silan roj razmažene dece koja razbijaju svoje igračke.“
Za tu večnu užurbanost čoveka Watts okrivljuje tiraniju sata: „Sat je prosto merni metod koji je zajednički svim civilizovanim društvima, i u potpunosti je realan (ili nerealan) kao i zamišljene linije geografske širine i dužine…Ukoliko ste opčinjeni satom, nećete imati sadašnjost. ’Sada’ neće biti ništa više do geometrijska tačka u kojoj budućnost postaje prošlost. Ali ukoliko doživljavate i osećate svet materijalno, otkrićete da ne postoji, i da nikada nije postojalo, niti će postojati, ništa osim sadašnjosti.“
Stoga pokušajte da ne jurcate kroz život, ali nemojte ni da se vučete, već pokušajte da se krećete u skladu sa razvojem događaje. Žurba i odlaganje su samo pokušaj odupiranja sadašnjosti.
