Srpsko tržište ne koristi dovoljno bonitetne informacije
„Ako uporedimo naše poslovanje u nordijskim zemljama i kod nas u Srbiji, na prvom mestu postoji razlika u zrelosti tržišta. U nordijskim zemljama tržište je razvijeno i postoji svest o važnosti poslovnih informacija u strateškom planiranju i svakodnevnom poslovanju svake kompanije“, kaže za BIZLife Goran Muftić, direktor Bisnode upoređujući poslovanje kompanija na srpskom i na tržištima nordijskih zemalja.
Dokaz za svoju tvrdnju naš sagovornik vidi u činjenici da nordijske države nose 75 odsto prometa svih 18 država gde Bisnode posluje. „Pre četiri godine kada smo startovali sa radom u Srbiji, svest o potrebi za poslovnim i bonitetnim informacija bila je na veoma niskom nivou. Kako pripadamo grupi zemalja čije se tržište tek razvija, dobili smo priliku da edukujemo kompanije kako razvijene zemlje donose odluke na osnovu poslovnih informacija i na taj način sebi obezbeđuju sigurnije poslovanje kako sa postojećim klijentima, tako i sa budućim poslovnim partnerima“, objašnjava direktor Bisnode.
Lider ste na srpskom tržištu poslovnih i bonitetnih informacija. Kako ocenjujete srpsko tržište i kompanije na ovom tržištu?
Bisnode je, kao deo vodeće švedske grupacije Bisnode AB za pružanje poslovnih i bonitetnih usluga, za tri godine poslovanja postao lider na sprskom tržištu. Tržište u Srbiji je samo trenutno u blagom padu, ono što očekujemo je da sa rastom tržišta i njegovim sazrevanjem potreba za poslovnim informacijama koje nudimo bude sve veća. U svakom slučaju smatram da postoji veliki potencijal za širenje Bisnode poslovanja u Srbiji, jer, generalno, naš cilj je da pomognemo preduzećima da povećaju prodaju, minimalizuju rizike i troškove, i na osnovu toga donesu bolje poslovne odluke u svakodnevnom poslovanju. Imamo rešenja koja su prilagođena potrebama različitih korisnika od najskorije lansiranog Ibon-a, koji pruža osnovne poslovne informacije, do Boniteti.rs i RsMatrix.rs, koji daju opsežne informacije vezane za poslovanje kompanija u Srbiji.
U čemu se skandinavski model ocene poslovanja razlikuje od drugih? I kojim osnovnim principima u poslovanju se rukovodite?
Finansijska ocena ili bonitetna ocena (A-E), predstavlja ocenu poslovanja preduzeća i izračunava se jednom godišnje na osnovu finansijskih pokazatelja likvidnosti i uspešnosti.
Skandinavski model poslovanja se razlikuje od drugih, jer pored finansijske ocene poslovanja kompanija: likvidnost, uspešnost, uzima u obzir i druge pokazatelje kao što je recimo grana delatnosti, odnosno, rizičnost sektora kojoj određena kompanija pripada, suđenja, blokade, celu ekonomiju… Na taj način dobijamo pravu sliku poslovanja kompanija kako na ovom tako i za sve ostale zemlje u Evropi.
Principi poslovanja kojima se Bisnode rukovodi u svim zemljama su isti. Uvek na prvo mesto stavljamo javni interes nasuprot potrebama pojedinca. Omogućavamo da informacije koje pružamo budu tačne, relevantne i ažurne. Neprestano uvodimo organizacione i tehničke mere kako bi obezbedili sigurnost podataka i izbegli širenje informacija igračima na tržištu čija poslovna praksa nije u skladu sa Bisnode principima. Ne dozvoljavamo kratkoročnim komercijalnim interesima da budu ispred poštovanja privatnosti pojedinaca. Uvek smo spremni da ocenimo i odgovorimo na sve reakcije i mišljenja po pitanju našeg poslovnog integriteta.
U aprilu 2013. postali ste deo velike grupacije Bisnode. Šta je za vas u poslovnom smislu to značilo?
Kada smo otpočeli poslovanje na ovom tržištu imali smo franšizu za zastupanje Bisnoda u Srbiji. Pre skoro dve godine postali smo deo grupacije Bisnode AB koja broji 2.700 zaposlenih, što je samo po sebi dokaz da tržište Srbije ima potencijal za rast i razvoj, a na nama je da to i dokažemo.
Ujedno to nam je dalo mogućnost da koristimo jednu platformu, www.boniteti.rs, što predstavlja jedinstveno iskustvo za naručioce informacija u svim zemljama koje su deo našeg sistema.
U kojoj meri se švedske kompanije interesuju za domaće, i po vašem mišljenju šta bi domaće kompanije morale da promene kako bi bile interesantnije stranim ulagačima?
Prema najskorijoj informaciji koju imamo u Srbiji posluje više od 70 švedskih kompanija, što pokazuje da interesovanja ima. Ono što im treba ponuditi je nešto novo, interesantno što će nas izdvojiti od ostalih zemalja. Za to nam trebaju mladi talentovani ljudi u koje treba ulagati. Pored toga postoji i velika mogućnost u outsourcing-u: IT usluge, call centri…
Edukovanost tržišta
„Kada smo otpočeli sa radom pre četiri godine nivo zrelosti tržišta je bio veoma nizak. Pred nama je bio izazovan zadatak da edukujemo tržište i navikenemo ih na ovu vrstu on-line usluga. I dalje postoji veliki prostor za edukaciju tržišta, na koji način im finasijske i kreditne informacije mogu pomoći u poslovanju, ali smatam da smo dobar deo posla već uradili i da smo na dobrom putu da ih uvedemo u tokove poslovanja razvijenih Evropskih zemalja.“
