Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Neophodna jasna reformska politika

    Piše: Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije

    Osnovni cilj mera kratkoročne fiskalne konsolidacije jeste smanjenje očekivanog budžetskog deficita i njegovo prilagođavanje budžetskim projekcijama. Paralelno, neophodno je zaustavljanje rasta javnog duga, koji bi do kraja godine bez preduzetih mera premašio granicu od 70 odsto bruto društvenog proizvoda. Kratkoročna fiskalna konsolidacija nije, sama po sebi, reformska mera, već predstavlja neophodni preduslov za realizaciju mera strukturne reforme, pri čemu je reforma javnog sektora od najveće važnosti.

    Od izbora 2012, odnosno, nakon formiranja koalicije SNP-SPS, koja je sa manjim personalnim promenama formirala Vladu RS, bila su dva pokušaja kratkoročne fiskalne konsolidacije. U oba slučaja, mereno sa stanovišta osnovnog cilja, rezultat je bio nezadovoljavajući. Fiskalni deficiti nisu smanjeni, već povećani, a nivo javnog duga je nastavio da raste ubrzanim tempom. Podsećanja radi, avgusta 2012. predmet konsolidacije je bila prihodna strana budžeta. Povećane su poreske stope (PDV, PDK i PKK), međutim izostali su očekivani javni prihodi, dok su uvećani rashodi samo produbili jaz u državnoj kasi. Septembra 2013. mere konsolidacije su bile usmerene na rashodnu stranu budžeta (solidarni porez, efikasne javne nabavke i slično), ali ponovo su u istoj i narednoj godini ostvareni rekordni deficiti budžeta od preko osam odsto BDP.

    Očito da je usled stalnog odlaganja početka suštinskih strukturnih reformi, kratkoročna fiskalna konsolidacija postala hronična potreba i sama sebi cilj. To nije dobro, jer nastavimo li sa ovakvim fiskalnim ponašanjem, jaz u državnim finansijama će biti nepremostiv. Mere poslednjeg kruga fiskalne konsolidacije, koje su uglavnom usmerene na javne rashode, su iznuđene i jedine preostale iz arsenala kratkoročnih mera. Cilj je ušteda od 700 miliona evra na godišnjem nivou, pri čemu se smanjenjem plata i penzija očekuje efekat na smanjenje deficita budžeta od najviše 350 miliona evra. Ostatak treba da bude nadomešten povećanjem poreskog obuhvata (borba protiv sive ekonomije), drugim uštedama ili jednostavno neizvršenjem budžetskih pozicija. Kao i u prethodnim slučajevima fiskalnog prilagođavanja, čini se da svako odlaganje rebalansa budžeta  smanjuje šanse za uspešnu konsolidaciju javnih finansija. Pri tome, treba voditi računa da se anticikličnim merama donekle ublaži negativni uticaj smanjenja javnih rashoda na privrednu aktivnost. Ovo je naročito važno s obzirom na činjenicu da se privreda ponovo nalazi u recesiji.

    Rebalans budžeta neće biti dovoljan da se jasno sagledaju namere Vlade na planu strukturnih reformi, ali će pružiti dovoljno dokaza o postojanju hrabrosti da se ovaj projekat započne. Pri tome, ne treba zaboraviti da je Vlada određene pravno institucionalne pripreme već odradila kroz izmenu Zakona o radu i Zakona o PIO. Međutim, osnovni reformski zadatak u narednom periodu mora da bude departizacija, korporatizacija, restrukturiranje i delimična privatizacija javnih preduzeća, kao i konačno opredeljivanje sudbine preduzeća u postupku restrukturiranja. To, između ostalog, znači u prvom koraku smenu svih partijskih direktora, pogotovo u javnim preduzećima gde su ostvareni enormni gubici i gde je na delu devastacija imovine. To, takođe, podrazumeva i jasnu identifikaciju viška zaposlenih, kao i pripremu adekvatnog tranzicionog fonda koji će omogućiti manje bolno rešenje ovog problema. Uporedo, cena javnih usluga ne sme da bude socijalna kategorija. Sve navedeno bi mnogo jasnije da osvetli nameravanu reformsku politiku Vlade.

    What's your reaction?

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE