Kada talenat nije dovoljan?
Piše: Dave Ulrich, vodeći HR stručnjak i počasni govornik Artof.HR konferencije u Dubrovniku
Tabu se javlja kada je kulturološka norma prekršena. Polje ljudskih resursa (HR) ima brojne kulturološke norme, i jedna od najistaknutijih je povećani fokus na talenat. Brojni su oni koji žele da oblast ljudskih resursa preimenuju u nešto što je slično upravljanju ljudima ili talentima, ljudski kapital, ili planiranje radne snage. Ove oznake impliciraju pretpostavku da su ljudi srce svake organizacije, i da kadrovska politika i praksa unapređuju način na koji ljudi obavljaju svoje aktivnosti. Primarni zadatak oblasti koja se bavi ljudskim resursima je upravljanje talentima.
Pre nekoliko decenija, moj mentor, Bonner Ritchie, koji je i glavni razlog moje odluke da postanem deo ove profesije, imao je izreku „nije organizacija ta koja misli, već ljudi“. Ohrabrio me je da posmatram način na koji se ljudi ponašaju u organizacijama, kako bi razumeo način funkcionisanja organizacija. Ironično, oblast je nazvana ponašanje „organizacije“.
U narednim decenijama sam sve više postajao ubeđen da, iako su ljudi srce organizacije; oni nisu ključ uspeha jedne organizacije. U pravljenju torte učestvuju brojni sastojci (brašno, puter, šećer, jaja itd.) ali torta je mnogo više od ovih sastojaka. U teoriji sistema, sistem je mnogo važniji u odnosu na pojedinačne delove. Volan, motor kočnice, ili neki drugi deo ne čine automobil; automobil postoji kao sistem koji integriše sve ove individualne delove.
Slično prethodno navedenim primerima, talenat ili ljudi, predstavljaju individualne delove, ali oni postaju jedinstveni kada se spoje kao tim, odeljenje, ili organizacija. Dakle, izreka mog mentora “nije organizacija ta koja misli, već ljudi “ može biti odgovarajuća u sledećem obliku: „organizacije oblikuju način na koji ljudi razmišljaju i deluju“.
Dokazi o većem značaju organizacija u odnosu na individualne delove, dolaze iz brojnih izvora. Prilikom dodele Oskara, u preko 20 odsto slučajeva, nagradu za najbolji film godine dobiju Najbolji glumac ili Glumica. Na primeru NBA, u 15 slučajeva, tim sa najboljim strelcem je uglavnom bio osvajač šampionata (5 odsto bez Michaela Jordana). I, kada je Michael Jordan bio najbolji strelac, i kada njegov tim nije osvojio NBA šampionat (4 puta), njegov prosek je iznosio 34,55 poena po utakmici. U toku šest godina, kada je bio najbolji strelac i osvajao šampionate, njegov prosek je iznosio 30,5 poena po utakmici. U 20 odsto slučajeva, dobitnik Zlatne Kopačke (najbolji talenat) je takođe i osvajač Svetskog Kupa. U hokeju, vodeći strelac osvaja Stenli Kup, u preko 25 odsto slučajeva.
U današnjim uslovima, poput filmova i sporta, i poslovanje zahteva timski rad. Da bi se u svetu stalnih promena i kompleksnosti organizacija održala, neophodno je da individualne sposobnosti ukombinuju sa sposobnostima organizacije. Talenat zahteva tismki rad.
Strast ljudskih resursa u potrazi za talentima mora da bude podržana jednakom, ili čak sa većom posvećenošću pri proučavanju organizacija. Glavni interesi oblasti ljudskih resursa treba da budu definisanje kulture u organizaciji, sistema, procesa, timskog rada, radnih mesta, i sposobnosti kao što su pitanja vezana za oblast talenata. HR prakse učestvuju u stvaraju organizacije baš koliko to čine i pojedinci.
Saznajte više o Art of HR konferenciji i Dave Ulrich-u!
