Juncker predstavio investicioni plan za EU od 300 milijardi evra
Novi predsednik Evropske komisije Jean-Claude Juncker predstavio je danas plan da se, uz ulaganje 315 milijardi evra investicija, u Evropi poveća privredni rast, uz oslanjanje prvenstveno na privatne fondove.
"Stvaramo 'Evropski fond za strateške investicije' koji će omogućiti izdvajanje 315 milijardi evra u naredne tri godine", rekao je Juncker predstavljajući plan u Evropskom parlamentu.
Juncker je poručio i da je "vreme da ponovo zaposlimo Evropu".
"Vidim decu u školi u Solunu kako rade za novim kompjutrima, vidim Francuza kako puni bateriju svog električnog automobila na putu", naveo je predsedniki Evropske komisije govoreći o mogućim investicionim projektima.
Projekat polazi od nedostatka investicija u Evropi koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine što je posledica krize. Medjutim, i pored obilne likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene zbog tesne budžetske politike država.
"Zemlje članice bi trebalo da učestvuju u Fondu kako bi doprinele njegovoj efikasnosti", rekao je Juncker poslanicima Evropskog parlamenta u direknom obraćanju iz Berlina.
Juncker nije isključio mogućnost da se kasnije investira i više od 315 milijardi evra.
Predsednik Evropske komisije će plan predstaviti i na samitu EU 18. i 19. decembra u Briselu.
Evropski komesar za ekonomska pitanja, Pierre Moscovici je naglasio potrebu da se nadju novi resursi. U suprotnom će "nastati začaran krug što će biti promašaj", te je zato potreban "hrabar" mehanizam, "inovativan".
Zato je to složen problem. Planom koji bi se sprovodio tri godine, upravljaće Evropska investiciona banka (EIB), finansijski organ EU.
EIB važi za finansijski moćnu i ima vrhunski kreditni rejting, ali je upravo zbog toga veoma oprezna.
Rešenje Evropske komisije je da toj banci poveri odgovornost za nov "Evropski fond za strateške investicije" (SIEF), a zatim će taj fond podržati rizičnije projekte od onih koje EIB obično finansira.
Fond će imati 16 milijardi evra u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava. Uz još pet milijardi evra od EIB, ukupan iznos će biti 21 milijarda.
To je mali deo ambiciozne investicije, ali to je ključni deo Junkerovog plana: tah fond bi trebalo da bude "ublaživač rizika" koji će, nudeći čvrste garancije, privući privatna sredstva koja sada nisu u realnoj ekonomiji.
Računicom da će taj mehanizam privući 15 puta više novca od sopstvene vrednosti, a tu racunicu koju Brisel smatra "opreznom", očekuje se da početni iznos mobiliše ukupno 315 milijardi evra, kaže Evropska komisija.
Time finansirani projekti će biti izabrani s liste koju će podneti države-članice. Medjutim, neće biti "kvota za države", kaže jedan evropski izvor, već će o rangiranju projekata odlučiti savet stručnjaka, zavisno od značaja projekata.
Strateška infrastruktura, kao što su digitalna tehnologija i energetika, zatim transport, obrazovanje, istraživanje i inovacije, biće u središtu pažnje.
Deo novca, do 75 milijardi evra, biće rezervisan za mala i srednja preduzeća kojima je teško da dodju do izvora finansiranja.
Plan predvidja i mogućnost drugih doprinosa, uključujući i državne, iz SAD, ali takve izvore plan ne zahteva jer ima zemalja, poput Nemačke, koje se nerado upuštaju u javnu potrošnju. Medjutim, neće biti obeshrabrivanja državnih fondova zemalja koje žele da doprinesu, i taj novac im se neće računati kao deficit i dug.
Evropska komisija smatra da bi investicioni plan mogao dodati izmedju 330 i 410 milijardi evra u evropski BDP i stvoriti izmedju jednog i 1,3 miliona radnih mesta u naredne tri godine.
Pitanje je da li će to biti dovoljno da se prevazidje nespremnost investitora i ubede skeptični: jedan evropski izvor rekao je za AFP da ukupno očkivanih 315 milijardi evra već izgleda "previše optimistično" jer je faktor očekivanog umnožavanja osnovne, zvanične investicije, privatnim ulaganjima većim 15 puta, "veoma preteran".
Foto: Beta/AP
