`Naftni udar na Hrvatsku`
Iako uvoznici nafte računaju da će pad cene nafte imati pozitivan efekat na privredu, stagnirajuće ekonomije teško mogu imati korist od pogoršanja uslova poslovanja na globalnom nivou, prenosi Jutarnji list stav ekonomista.
Pad cene nafte na svetskom tržištu će budžet Hrvatske za iduću godinu olakšati za oko pola milijarde kuna (70 miliona evra) na osnovu manjeg poreza i akciza, izjavio je hrvatski ministar finansija Boris Lalovac.
U analitičkom tekstu naslovljenom Naftni udar na Hrvatsku, Jurtarnji list navodi i reči guvernera Hrvatske narodne banke Borisa Vujčića, da se budžet za 2015. godinu temelji na proceni da će inflacija biti 1,4 odsto.
Prema najnovijim procenama HNB, međutim, prosečna inflacija biće znatno niža, tek 0,2 odsto, rekao je on, ističući da je tome poslednjih meseci doprineo ubrzani pad cena sirove nafte na svetskom tržištu.
"Pad cene nafte za 10 dolara znači nižu inflaciju za 0,5 odstotnih poena, a ako se cena stabilizuje na 60 dolara po barelu, to bi moglo da znači dodatni pad cena, odnosno deflaciju od jedan odsto", ocenio je guverner.
Niža inflacija neminovno znači i manje prihode. Ako su prihodi manji, a rashodi su fiksni, to je poziv na dodatni oprez, dodao je Danijel Nestih sa Ekonomskog instituta. On u idućoj godini od PDV očekuje 41,5 milijardi kuna.
Procene govore da smanjenje inflacije od jedan odstotni poen znači oko 400 miliona kuna manje prihoda od PDV. Kada se sve sabere, za razliku od proizvodača koji zbrajaju velike gubitke, uvoznici nafte računaju da će pad cene nafte imati pozitivan efekat na njihove ekonomije, ocenio je on.
Računica govori da pad cene nafte od 10 dolara, povećava BDP za 0,1 odsto. Ipak, mnogi ekonomisti upozoravaju na oprez, jer ekonomije koje trenutno prolaze stagnaciju ili slabašan rast na kraju teško mogu imati koristi od pogoršanja uslova poslovanja na globalnom nivou.
List navodi i da ukoliko cena nafte ostane na oko 60 dolara za barel, građanima i kompanijama bi moglo da ostane 2,3 milijardi kuna (310 miliona evra), piše list, napominjući da je ipak realnija cena od 80 dolara pa i ušteda od oko 800 miliona kuna (112 miliona evra).
Dobra stvar je u tome što će potrošači novac koji su uštedeli na gorivu na neke druge proizvode, pa će država ipak ubrati porez, ali je problem ako se taj novac, na primer, iskoristi za vraćanje dugova, navodi list.
