Ovako je Lev Nikolayevich Tolstoy govorio o životu

Jedno od najpoznatijih i najeminentnijih imena u svetu svetske klasične književnosti je Lev Nikolayevich Tolstoy, ruski pisac i mislilac plemićkog porekla. Bio je pacifista i levičar, a njegove diskretno plasirane ideje otpora uticale su na kasnije društveno-političke aktivnosti Martina Luthera Kinga i Mahatme Gandhia. Bio je oženjen Sofiom Andreyevnom Behrs, ćerkom moskovskog fizičara, sa kojom je imao čak trinaestoro dece. Slavni pisac, čija su najpoznatija dela ’Ana Karenjina’ i ’Rat i mir’ obeležila 19. vek, rođen je 9. septembra 1828, a umro je 20. novembra 1910, od zapaljenja pluća, na železničkoj stanici u Astapovu, nakon što je u sred zimske noći napustio dom, u 82. godini života.

Ovako je Lev Tolstoy govorio o životu:

Ako želiš da budeš srećan, budi.

Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme.

Svi misle o menjanju sveta, ali niko ne misli o menjanju sebe.

Čitav smisao života je služiti humanosti.

Umetnost nije rukotvorina, to je prenos osećanja koje je umetnik iskusio.

Muzika je stenografija emocije.

I svi ljudi žive, ne zbog neke brige o sebi, već zbog ljubavi prema njima koja leži u drugim ljudima.

Sve što razumem, razumem zato što volim.
Dosada: želja za željama.

Istina, kao i zlato, ne pravi se od svog rasta, već ispiranjem svega iz nje što nije zlatno.

Pravi život se živi kada dođe do sitnih promena.

Istoričari su kao gluvi ljudi koji odgovaraju na pitanja koja im niko nije postavio.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.

Bez znanja o tome šta sam ja i zašto sam ovde, život je nemoguć.

Izgubili smo zato što smo rekli sebi da smo izgubili.

Vlada je skup ljudi koji čini nasilje nad nama ostalima.

Rat je, sa druge strane, strašna stvar za koju nijedan čovek, naročito Hrišćanin, nema pravo da preuzme odgovornost i započne ga.

Ako je toliko mnogo ljudi, toliko mnogo umova i, svakako, toliko mnogo srca – onda je i toliko mnogo vrsta ljubavi.

Foto: Telegraph