Slavimo prvu godinu pregovora: Gde smo u trci ka EU?

Piše: Ksenija Simović, Centar za evropske politike

Srbija je 21. januara 2015. proslavila prvi rođendan pregovora sa EU. Evangelos Venizelos, potpredsednik grčke vlade i šef njene diplomatije otvorio je 21. januara 2014. prvu međuvladinu konferenciju Srbija–EU, kojom su formalno počeli pregovori Srbije o pristupanju Evropskoj uniji, izjavivši: Ovo je istorijski dan za Srbiju.

Da li će biti ’leba od istorije – tek treba da vidimo, ali ono što nas za sada sigurno čeka je jedna duga…

… trka sa „preponama“

Iako smo svi svesni da trka ka EU neće biti nikakva vrsta sprinta, već nešto nalik na jednu dugu štafetu sa preponama, posle godinu dana od početka pregovora možemo da povučemo neke solidne zaključke o tome gde smo, šta smo i kako ćemo dalje u našoj trci ka cilju – članstvu u EU. Pre svega, možemo da predvidimo bar jednu dobru polovinu prepreka koje nas na ovom putu neizbežno čekaju. U tome nam znatno pomaže i vrlo blisko iskustvo Hrvatske, kao i Rumunije i Bugarske, od kojih osim o samom procesu možemo dosta naučiti i o greškama na tom putu.

Naime, iako se i pre prve zvanične međuvladine konferencije započelo sa analitičkim pregledima zakonodavstva (eng. screening) za neka od 35 poglavlja o kojima Srbija pregovara sa EU, ove godine završeni su „skininzi“ za skoro sva pregovaračka poglavlja. „Skrinizi“, koji su izuzetno mnogo doprineli širenju svesti o Evropskoj uniji, takođe su bili i izuzetno korisni za jačanje naše državne uprave, koja je kroz ovaj proces pregleda evropskog zakonodavstva stekla i dobar uvid u svoje kapacitete, obaveze, kao i u opšte stanje u Srbiji, po pitanju pojedinačnih politika. Takođe, početak pregovora je doprineo i poboljšanju dijaloga državne uprave i organizacija civilnog društva, kao i uspostavljanju Nacionalnog konventa o EU, kao platforme za aktivno i efektivno praćenje pregovora i pružanje doprinosa civilnog sektora pregovorima.

Srbija je takođe u 2014. godini imala i dosta sreće, budući da su pregovori otpočeli tokom grčkog predsedavanja u Savetu, koje je zatim u julu preuzela Italija. Obe zemlje, istorijski pouzdani partneri Srbije na putu ka EU, zaista su se dosta zalagale da tokom svojih predsedavanja tema proširenja ostane visoko na agendi. Italija je u poslednjih šest meseci aktivno lobirala kako bi se pod njenim predsedavanjem otvorilo bar jedno pregovaračko poglavlje, ali danas, pri kraju ovog drugog semestra, shvatamo da je Nemačka kočnica ipak bila jača od Italijanske čizme. Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju rekao je da je otvaranje prvih poglavlja neminovno za početak 2015 godine. Da nije možda malo pogrešio?

U svakom slučaju, ako pričamo o preprekama i napretku Srbije tokom ove godine, najvažnije je da se koncentrišemo kako na izveštaje Evropske komisije o napretku Srbije, tako i na nezavisne analize stručnih organizacija. Neke od ’prepona’ koje se možda najjasnije vide su sledeće:

1 – Juncker: Iako nije prepreka per se, novoformirana Evropska komisija sa Junkerovim timom prilično je jasno stavila do znanja da u sledećih pet godina nije realno predviđati proširenje EU. Dobro, nije ni da smo mi baš toliko optimistični, u svakom slučaju. Ali to znači da će EU u predstojećem periodu svakako najviše pažnje posvetiti jačanju svojih kapaciteta za rešavanje najurgentnijih problema na nivou EU, kao što je jačanje konkurentnosti evropske privrede, zapošljavanje, problem ilegalne imigracije, kao i problem ekonomske održivosti nekih država članica. Ja verujem da manjak pažnje proširenju neće predstavljati problem za napredak pregovora, štaviše – ako se situacija u Evropi sledećih par godina poboljša, smatram da taj napredak može u neku ruku „omekšati“ države članice u momentu odlučivanja o pridruživanju Srbije.

2 – Kapaciteti i novac: S druge strane, ono što je od početka pregovora izašlo na videlo jeste da nam za ceo proces pregovora fali stručan kadar, pre svega kad je u pitanju upravljanje IPA fondovima. A što pre svega na tom polju? Pa zato što tu treba pametno deliti pare. Planiranje, pripreme i implementacija IPA projekata od najvećeg su značaja za postizanje (blagovremeno i efikasno) neophodnih reformi za dalji napredak u pregovorima. Istraživanja su utvrdila da postoji nedovoljan broj stručnjaka u specijalizovanim oblastima, da je odliv mladih državnih službenika velik i da postoji nedostatak suštinskog razumevanja poslova evropskih integracija od strane rukovodilaca na političkom nivou. Proces pregovora tiče se cele državne administracije, a ne samo specifične jedinice u ministarstvima. U tom smislu takođe je važno naglasiti da se veliki broj stručnih kadrova nalazi upravo izvan državne uprave, u organizacijama nevladinog sektora i u konsultantskim kućama, gde su često bolje plaćeni i gde je selekcija generalno bazirana na meritokratiji.

3 – Poglavlja 23, 24, 35: Paradu smo održali. Advokati polako prestaju da štrajkuju. Kosovo je još uvek na istom mestu. Šalu na stranu, ova poglavlja kao i primena Briselskog sporazuma zaista mogu da budu najveća kočnica u našim pregovorima sa EU, kao i u komunikaciji sa našim komšijama, kako onim koji su u EU ili u redu za istu. U Poglavlju 35 – koje se pre svega odnosi na naše odnose sa Kosovom – u prošloj godini nije napravljen neki napredak, pre svega zbog veoma dugog procesa formiranja vlade na Kosovu, a i našeg pravdanja ne-akcije tom činjenicom. U svakom slučaju, možemo biti sigurni da će pitanje Kosova, kao i pitanja pokrivena Poglavljima 23-24 koja se tiču vladavine prava, zaštite ljudskih prava i manjina, medijskih sloboda itd. biti krucijalna za nastavak pregovora kao i vrlo moguć razlog za njihovo obustavljanje u bilo kom trenutku ako isti budu dovedeni u pitanje od strane EU ili nekih država članica.

4 – Poglavlja 11 i 27: Poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj i Poglavlje 27 – Zaštita životne sredine, već su u startu ocenjena kao najproblematičnija od strane Evropske komisije, pre svega zato što ova dva poglavlja zajedno nose oko 60% ukupnog Evropskog zakonodavstva i obuhvataju izuzetno važne politike na nivou delovanja EU. Srbija će tokom pregovora sa EU gotovo izvesno najviše posla imati sa poglavljem 27 o zaštiti životne sredine. Ovaj deo EU zakonodavstva nosi gotovo jednu trećinu celokupnih pravnih tekovina EU (oko 200 pravnih akata). Pred Srbijom su dugi i po proceni stručnjaka 10,6 milijardi evra vredni pregovori u poglavlju 27. Po meni, ono što u ovom momentu predstavlja veliki problem jeste manjak interesovanja za životnu sredinu koji se jasno pokazao u formiranju ove Vlade, kada je ovaj resor ujedinjen sa Ministarstvom poljoprivrede i time neminovno stavljen u drugi plan. I dok poljoprivreda i zaštita životne sredine imaju dodirnih tačaka, ove dve važne oblasti politike imaju mnogo strateški suprotstavljenih i obrnutih ciljeva (procesi poljoprivredne proizvodnje su neki od najvećih „zagađivača“). Svakako će vremenom postati jasno da ovo ministarstvo mora da se podeli na dva dela i da se njegovi administrativni kapaciteti moraju ojačati, naravno, visoko kompetentnim kadrom koji je u stanju da pomogne Srbiji da se u ovim oblastima približi EU i jednog dana povuče značajne fondove za razvoj naše poljoprivrede i očuvanje životne sredine.

5 – Komunikacioni deficit: Na nivou same EU, zbog nedostatka jasnih informacija, većina građana ignoriše ili uzima zdravo za gotovo pozitivne i opipljive efekte evropskih integracija, kao što je slobodno kretanje i dostupnost robe iz cele Evrope bez dodatnih carina, bezgranična putovanja i, iznad svega, mir i prijateljstvo između u prošlosti neprijateljski nastrojenih evropskih država. Komunikacioni deficit može takođe da ugrozi i proces pristupanja Srbije u EU. Netransparentnost i nedostupnost informacija, kao i neefikasno izveštavanje medija o procesu integracija, može navesti građane Srbije da veruju da su nedostaci evropskih integracija veći od njene koristi. To može vremenom da dovede i do pritiska na političke lidere (koji su trenutno u većini pro-EU orijentisani) i da promeni njihov stav okrenut ka članstvu u EU i tako uspori sam proces. U izveštavanju o pitanjima EU u Srbiji već postoji određeni medijski trend korišćenja senzacionalističkih naslova u cilju pridobijanja pažnje čitalaca, pre svega oslanjajući se na njihove strahove (npr. „Da li će biti rakije?!“ Biće, ne brinite). Takođe, postoji određeni trend gubljenja informacija o pozitivnim atributima procesa, kao i  velika količina zabluda o određenim zahtevima koje proces integracija podrazumeva, što doprinosi još većoj konfuziji šire javnosti. Ako se već sada ozbiljno ne poradi na kvalitetnom komuniciranju i obaveštenosti građana o ovom procesu i uticaju koji na njih ima, s pravom se možemo plašiti scenarija u kome, kada trenutak pristupanja dođe, neobavešteni građani glasaju NE za EU.

„Požurimo polako“

Iako je napredak Srbije generalno dobro ocenjen, pogotovo u kontekstu našeg regiona, tu ocenu ne treba olako shvatati, jer uistinu ona ne treba da predstavlja ništa više nego stimulans da svaka sledeća bude bolja. Ipak, ovo nije bila laka godina za Srbiju, ako se uzmu u obzir poplave, koje su silno oštetile naše građane i privredu, kao i naša istorijska, da ne kažem „bratska“ veza sa Rusijom, gde naše neuvođenje sankcija Rusiji u svakom slučaju nije dobro primljeno od strane EU, a nas u neku ruku ostavilo u nezavidnoj situaciji i sa jedne i druge strane. Za sada smo mi samim tim „titovski“ još uvek u klubu nesvrstanih. Ne zadugo, dodala bih, jer nećemo još dugo to biti ako nastavimo sa trkom ka EU. To je valjda svima jasno. Jednostavan princip: nešto dobiješ – nešto izgubiš. Treba da vidimo samo koliko smo dobri da sabiramo i oduzimamo. Ili ćemo i dalje da izbegavamo matematiku?

Istorija je divna, i sve je to važno, ali kad pričamo o našem procesu približavanja Evropskoj uniji matematika zaista mora da nam bude jača strana. Imamo dosta primera loših proračuna nespremnog pristupanja Uniji i ne bi bilo poželjno da se pridružimo tom klubu. S druge strane, primeri zemalja kao što je Poljska mogu da nam budu značajni da naučimo i prenesemo prakse dobre upotrebe fondova ili, malo neformalnije rečeno, dobre računice između davanja Evropskoj uniji i uzimanja od Evropske unije. Ja bih rekla da ne treba previše da srljamo ka EU, važno je da se dobro pripremimo, da zaštitimo našu privredu i iskoristimo dobro ovaj „istorijski momenat“ za ODRŽIVI razvoj naše zemlje. Neformalno rečeno, da ka EU „požurimo polako“.

Srećan nam prvi rođendan pregovora…i da ih ne slavimo baš još 100.