ECB sa čak 1,1 bilion evra pomaže evrozoni
Predsednik Evropske centralne banke Mario Draghi najavio je da će ta banka od marta 2015. do septembra 2016. kupovati državne i privatne obveznice za 60 milijardi evra mesečno, sa ciljem da se podstakne posustala ekonomija evrozone.
Objavljujući odluku ECB, Draghi je istakao da je inflacija u zoni evra i dalje niža od očekivane. Program će biti ukupno vredan 1,1 bilion evra, iako se na tržištu očekivao manji mesečni program kupovine obveznica, od 50 milijardi evra.
Prethodno, ECB nije menjala kamatne stope na redovnom mesečnom zasedanju. Odluka o zadržavanju dosadašnjeg nivoa kamatnih stopa bila je očekivana nakon što ih je ECB u septembru bio snizio na rekordno niske nivoe. Draghi je tada izjavio da su one dotakle donju granicu. Ključne kamatne stope u evrozoni ECB je zadržao na 0,05 posto.
ECB se odlučila za program tzv. kvantitativnog popuštanja sledeći američke Federalne rezerve (FED), kao i Banku Engleske i Banku Japana. FED je kupovinom obveznica između 2008. i 2014. omogućio snažan oporavak američke privrede.
Za Evropu je, ocenjuju analitičari AP, pravi trenutak da pribegne programu kvantitativnog popuštanja. Privredni rast je slab, stopa nezaposlenosti visoka, inflacija niska i sve su veće bojazni da će se region suočiti sa hroničnom deflacijom.
Kupovina obveznica će pomoći u borbi sa tom pošasti "upumpavanjem" svežeg novca u ekonomiju, povećanjem inflacije i pojevtinjenjem kredita, ali i ublažavanjem uslova za uzimanje kredita. Evro će oslabiti, što je podsticaj za izvoz.
Najveći protivnik tzv. kvantitativnog popuštanja za koje se ECB odlučila jeste Nemačka čiji je poslanik u Evropskom parlamentu Markus Ferber, iz grupe Evropska narodna partija, izjavio da ECB nema mandat za taj paket. Ferber je inače potpredsednik Odbora za ekonomske i monetarne poslove u Evropskom parlamentu.
