Koja osobina je zajednička za vrhunske studente?

Vrhunski studenti koji se svrstavaju u redove najboljih u svojoj generaciji, na tom mestu nisu slučajno, ali su možda razlozi zbog kojih su tu neočekivani.

Nisu to ni izražena genijalnost ni brzina računanja ili razmišljanja, već upornost, kako je objavio australijski Griffith Univerzitet, na osnovu studija psihologa Arthura Poropata. Da nije sve u visokom stepenu inteligencije, ispitano je, i na izvestan način, utvrđeno u SAD. Neki stručnjaci smatraju da je vreme da se društvo oslobodi ideje da IQ i knjiga ’idu ruku pod ruku’, pre svega jer nije sve u akademskim sposobnostima koje meri IQ test, već u testu ličnosti koji se gotovo nikada ne praktikuje, posebno među decom, a može mnogo toga da otkrije.

Pored upornosti, važna je i disciplina. Savesni ljudi disciplinovani kada je reč o postizanju ciljeva, i imaju visok nivo radoznalosti i otvorenosti ka prihvatanju novih ideja. Poropat je istakao da su njegovi rezultati, objavljeni u August’s Learning i Individual Differences, iznenadili druge psihologa koji imaju problem da svesno razdvoje inteligenciju i akademski uspeh. Profesori, sa druge strane, mogu lakše razlikovati osobine koje drugi ljudi povezuju sa inteligencijom. Otvorenost je dobar primer, tvrdi Poropat, i pita se: ’Koliko često se intelektualna ’proždrljivost’ i visok intelekt ne preklapaju? ’Mi intuitivno mislimo da bi otvorenost i inteligencija trebalo da idu zajedno, ali, one nisu isto i važno je kako se primenjuju. Ako vas ne zanima duboko, posvećeno učenje, niko nikada neće videti koliki je stepen vaše inteligencije’, zaključuje psiholog.

Poropatov rad daje statističku podršku školi zasnovanoj na mišljenju da je potrebno redefinisati odnos između uspeha i inteligencije, bilo da je reč o učionici ili radnom mestu. Prema rečima psihologa Carol Dweck, sa Univerziteta Stanford, postoje dva tipa ljudi: oni koji imaju fiksno razmišljanje i ono čije se mišljenje razvija i menja. Oni sa fiksnim razmišljanjem smatraju da je uspeh nešto urođeno – što čovek ili ima ili nema, dok oni suprotnog mišljenja veruju da je uspeh ono što se zasluži. Kao rezultata, ova grupa ljudi manje brine o tome da ’izgleda pametno’, i lakše se nosi sa neuspehom.

A tu je i škola mišljenja kojoj pripada Angela Lee Duckworth, psiholog koja koristi reč ’grit’ opiše istrajnost i strast usmerene ka dugoročnim ciljevima. Inače, reč ’grit’ u psihologiji ima značenje pozitivnog, emocionalnog ponašanja zasnovanog na strastim pojedinca i moćnoj motivaciji za postizanjem zacrtanih ciljeva. Proučavajući razne navike učenja, Duckworth je uvidela da je posvećeno, fokusirano učenje koje ima jednu oblikovanu strukturu i nit, ono što kasniji rezultat čini perfektnim. Kada je reč o teorijama uspeha, prevelika je lista naučnika i stručnjaka koji smatraju da je ličnost najvažnija.

Karta za uspeh? Postanite više savesni i odgovorni, jer je intelekt sam temelj na kojem treba graditi kući znanja, veština i uspešnih rezultata. Profesori mogu pomoći studentima da promene svoje ponašanje, što poboljšava šanse za uspeh na fakultetu i nakon njega. Poropat smatra da je to mesto gde njegov rad upoznaje ’stvarni život’, ali pritom ne misli da je puka genijalnost beskorisna, niti zagovara kvalitet ličnosti zasnovan isključivo na akademskom znanju.

Foto: Hercampus